Анкета

6. Звездина звезда треба да буде:

Дејан Савићевић
Роберт Просинечки
Нико

Анкета

Да ли је цела генерација 1991. требало да буде проглашена за 6. Звездину звезду?

Да
Не

Анкета

Да ли сте за то да се наш стадион зове: Стадион Црвена звезда "Рајко Митић"

Да
Не

Аутор Тема: Историја ФК Црвена Звезда  (Прочитано 694244 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Љуба

  • Земунац
  • Administrator
  • *****
  • Поруке: 5.874
  • Репутација: +3962/-2094
  • Напред Звездо само напред, где ти играш ту смо ми!
    • Галерија
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1340 послато: 04 Април 2012, 15:08:21 »
Ova fotografija je snimljena 22.07.1974. zna li neko ko je sve na fotografiji.




Горњи ред: Бора Костић, Оља Петровић, Жика Јефтић, ?, Драган Џајић, Бошко Кајганић, Михаљ Кери, ?
Трећи ред: ?, Владислав Богићевић, Никола Јовановић, ?, Бранко Радовић, Александар Панајотовић, Зоран Јеликић, ?
Други ред: ?, Зоран Филиповић, ?, ?. ?, Милош Шестић, ?, ?,
Први Ред: Тренер Миљенко Михић, ?, ?, Дуле Савић, Владимир Петровић, Зоран Антонијевић, ?

Ван мреже skok

  • Симпатизер
  • *
  • Поруке: 41
  • Репутација: +40/-1
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1341 послато: 04 Април 2012, 15:30:46 »
Горњи ред: Бора Костић, Оља Петровић, Жика Јефтић, ?, Драган Џајић, Бошко Кајганић, Михаљ Кери, ?
Трећи ред: ?, Владислав Богићевић, Никола Јовановић, ?, Бранко Радовић, Александар Панајотовић, Зоран Јеликић, ?
Други ред: ?, Зоран Филиповић, ?, ?. ?, Милош Шестић, ?, ?,
Први Ред: Тренер Миљенко Михић, ?, ?, Дуле Савић, Владимир Петровић, Зоран Антонијевић, ?

Nije lose ali da dopunim ovo

Fudbaleri Crvene zvezde na fotografisanju pred pocetak sezone.

4. red Bora KOSTIC, Ognjen PETROVIC, Zivorad JEVTIC, Branislav ATANACKOVIC, Dragan DZAJIC, Bosko KAJGANIC, Mihalj KERI, Tomislav MILICEVIC,
3. red Dusan MARAVIC, Vladislav BOGICEVIC, Nikola JOVANOVIC, ___ ___, Branko RADOVIC, Aleksandar PANAJOTOVIC, Zoran JELIKIC, Sreten PETKOVIC Djandja,
2. red Aleksandar KOTLAJIC, Zoran FILIPOVIC, Dramicanin (mozda), ___ ___, ___ ___, Milos SESTIC, ___ ___, RADOVANOVIC kondicioni trener,
1. red  Miljenko MIHIC, Dragan NIKITOVIC, ___ ___, Dusan SAVIC, Vladimir PETROVIC Pizon, Zoran ANTONIJEVIC, Milan BABIC.

Ван мреже skok

  • Симпатизер
  • *
  • Поруке: 41
  • Репутација: +40/-1
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1342 послато: 04 Април 2012, 16:31:19 »
36. derbi ....


Ван мреже Љуба

  • Земунац
  • Administrator
  • *****
  • Поруке: 5.874
  • Репутација: +3962/-2094
  • Напред Звездо само напред, где ти играш ту смо ми!
    • Галерија
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1343 послато: 04 Април 2012, 18:58:54 »
Свака част за слике мајсторе. Само напред  :ziveli2:

Ван мреже skok

  • Симпатизер
  • *
  • Поруке: 41
  • Репутација: +40/-1
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1344 послато: 04 Април 2012, 23:30:19 »
36. derbi ....




36. DERBI - Partizan - Crvena zvezda 1:2.
___ ___, pomocni sudija, Milan GUCUNJA, glavni sudija, Vladimir STANKOVIC Abe, pomocni sudija,
Vladica POPOVIC, Srboljub KRIVOKUCA, Borivoje KOSTIC Bora, Milan COP, Dragan DZAJIC, Zoran PRLINCEVIC, Vladimir DURKOVIC, Svetozar ANDREJIC, Vojislav MELIC, Zivorad JEVTIC i Dragoslav SEKULARAC.
Beograd, 07.03.1965.

Ван мреже nyc

  • Пријатељ форума!
  • *
  • Поруке: 547
  • Репутација: +1141/-399
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1345 послато: 06 Април 2012, 06:43:23 »
Ova fotografija je snimljena 22.07.1974. zna li neko ko je sve na fotografiji.




Meni je ovo krajnje čudna fotografija. 1974-75 su igrali još i Kule Aćimović, Pera Baralić, Cole Janković, Staja Nikolić, Mile Novković, Sead Sušić... ali nijednog od njih nema ovde????? Štaviše, ovi igrači su bili nosioci igre, prvotimci (sem Mileta) ...???

P.S. Poslao sam mail Blekiju uz molbu da pomogne u "identifikaciji". Siguran sam da će mi odgovoriti, iako u njegovu memoriju ipak debelo sumnjam... godine su to, rodjaci.  :suze:

Ван мреже skok

  • Симпатизер
  • *
  • Поруке: 41
  • Репутација: +40/-1
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1346 послато: 06 Април 2012, 10:21:54 »
Meni je ovo krajnje čudna fotografija. 1974-75 su igrali još i Kule Aćimović, Pera Baralić, Cole Janković, Staja Nikolić, Mile Novković, Sead Sušić... ali nijednog od njih nema ovde????? Štaviše, ovi igrači su bili nosioci igre, prvotimci (sem Mileta) ...???

P.S. Poslao sam mail Blekiju uz molbu da pomogne u "identifikaciji". Siguran sam da će mi odgovoriti, iako u njegovu memoriju ipak debelo sumnjam... godine su to, rodjaci.  :suze:

Vrlo cesto sami igraci ne mogu da se sete svojih saigraca. Milos Sestic nije mogao da se seti svih ovih ljudi oko njega. Za ovakve stvari bolji su neki hronicari, novinari i zaljubljenici koji imaju arhive sa sastavima i slikama .... Svejedno, lepo je i Bleki da pogleda ...

Ван мреже skok

  • Симпатизер
  • *
  • Поруке: 41
  • Репутација: +40/-1
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1347 послато: 06 Април 2012, 10:28:36 »
Meni je ovo krajnje čudna fotografija. 1974-75 su igrali još i Kule Aćimović, Pera Baralić, Cole Janković, Staja Nikolić, Mile Novković, Sead Sušić... ali nijednog od njih nema ovde????? Štaviše, ovi igrači su bili nosioci igre, prvotimci (sem Mileta) ...???

P.S. Poslao sam mail Blekiju uz molbu da pomogne u "identifikaciji". Siguran sam da će mi odgovoriti, iako u njegovu memoriju ipak debelo sumnjam... godine su to, rodjaci.  :suze:

Inace igrali su i ovi koje si nabrojao, ali fotografija ne laze. Neki od igraca sa slike mozda nisu nikad zaigrali u prvom timu ali su bili na okupljanju pred sezonu ...
a tu sezonu su igrali:
 
Branko Radović 33 Mihalj Keri 32 Dušan Savić 30/20 Petar Baralić 29/2 Ognjen Petrović 28/1 Vladimir Petrović 26/5 Bratislav Đorđević 26 Radivoje Ratković 23/3 Zoran Jelikić 23/1 Zoran Filipović 22/14 Živorad Jevtić 19/1 Zoran Antonijević 17/2 Dragan Džajić 16/3 Aleksandar Panajotović 13/3 Slobodan Janković 12/1 Dušan Nikolić 12/1 Sead Sušić 11/1 Dragan Nikitović 10 Mile Novković 10 Miloš Šestić 8 Boško Kajganić 6 Dragi Hristovski 3 Dragoslav Stepanović 3 Jovan Aćimović 2 Miroljub Dramićanin 2 Jovica Raduka 2 Branislav Atanacković 1.

Ван мреже skok

  • Симпатизер
  • *
  • Поруке: 41
  • Репутација: +40/-1
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1348 послато: 06 Април 2012, 12:11:42 »
Inace igrali su i ovi koje si nabrojao, ali fotografija ne laze. Neki od igraca sa slike mozda nisu nikad zaigrali u prvom timu ali su bili na okupljanju pred sezonu ...
a tu sezonu su igrali:
 
Branko Radović 33 Mihalj Keri 32 Dušan Savić 30/20 Petar Baralić 29/2 Ognjen Petrović 28/1 Vladimir Petrović 26/5 Bratislav Đorđević 26 Radivoje Ratković 23/3 Zoran Jelikić 23/1 Zoran Filipović 22/14 Živorad Jevtić 19/1 Zoran Antonijević 17/2 Dragan Džajić 16/3 Aleksandar Panajotović 13/3 Slobodan Janković 12/1 Dušan Nikolić 12/1 Sead Sušić 11/1 Dragan Nikitović 10 Mile Novković 10 Miloš Šestić 8 Boško Kajganić 6 Dragi Hristovski 3 Dragoslav Stepanović 3 Jovan Aćimović 2 Miroljub Dramićanin 2 Jovica Raduka 2 Branislav Atanacković 1.

4. red Bora KOSTIC, Ognjen PETROVIC, Zivorad JEVTIC, Branislav ATANACKOVIC, Dragan DZAJIC, Bosko KAJGANIC, Mihalj KERI, Tomislav MILICEVIC,
3. red Dusan MARAVIC, Vladislav BOGICEVIC, Nikola JOVANOVIC, ___ ___, Branko RADOVIC, Aleksandar PANAJOTOVIC, Zoran JELIKIC, Sreten PETKOVIC Djandja,
2. red Aleksandar KOTLAJIC, Zoran FILIPOVIC, Dramicanin (mozda), ___ ___, ___ ___, Milos SESTIC, ___ ___, RADOVANOVIC kondicioni trener,
1. red  Miljenko MIHIC, Dragan NIKITOVIC, ___ ___, Dusan SAVIC, Vladimir PETROVIC Pizon, Zoran ANTONIJEVIC, Milan BABIC.

Znaci da bi na praznim mestima mogli da budu Djordjevic, Ratkovic, Hristovski, Raduka, ili neko peti ....

Ван мреже Ivan Vasev

  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 2.854
  • Репутација: +2517/-1232
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1349 послато: 06 Април 2012, 12:27:07 »


 

MILJAN MILJANIĆ

Miljan Miljanić (1930 - 2012), prosečan fudbaler, legendarni trener, najuticajnija figura jugoslovenskog fudbala svih vremena, "srpski fudbalski patrijarh, trenerski mag i vizionar". Rođen je u Bitolju 4. maja 1930. godine, inače je rodom iz Banjana kraj Nikšića. Apsolvirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1957. godine, a godinu dana kasnije stekao je znanje višeg fudbalskog trenera.
     U Crvenu zvezdu je stigao kao omladinac 4.maja 1947. godine. Miljan Miljanić bio je gimnazijski drug Zvezdinog omladinca Branka Nešovića, koji ga je preporučio Zvezdinim trenerima. Na probi su ga ocenili netalentovanim i jedino ga je prijateljstvo sa Nešovićem održalo među crveno-belima. Ali Miljanova ljubav prema fudbalu i želja za uspehom bile su toliko velike da je danonoćnim treniranjem uspeo da znatno popravi  svoje fudbalsko umeće i domogne se  prvog tima. Posle treninga nosio je loptu kući, vezivao je za pertle od cipela i po čitav dan žonglirao njome. Za najbolji tim Crvene zvezde debitovao je u sezoni 1952., i tokom karijere je za prvi tim odigrao 62 utakmice, (10 prvenstvenih) uglavnom na poziciji levog beka. Najviše prvenstvenih nastupa, sedam,  zabeležio je u sezoni 1954/55. Bio je član studentske reprezentacije Jugoslavije koja je u Dortmundu 1953. godine osvojila prvenstvo sveta. Zbog povrede je 1956. godine bio prinuđen da prekine svoju fudbalsku karijeru i u 26-oj godini prihvati se trenerskog posla, i to na nagovor legendarnog generalnog sekretara crveno-belih Slobodana Ćosića koji je u Miljanu video darovitog  i perspektivnog trenera.

     Trenerskim pozivom počeo je da se bavi 1956. godine u mlađim kategorijama crveno-belih, da bi vrlo brzo postao rukovodilac Zvezdine fudbalske škole. Na klupu prvog tima seo je 1966. godine, nasledivši na toj poziciji svog kolegu iz igračkih dana Ivana Toplaka i za osam sezona, koliko je predvodio klub sa Marakane (1966 - 1974) osvojio čak sedam trofeja - četiri titule prvaka Jugoslavije - 1968, 1969, 1970. i 1973. godine, tri Kupa Jugoslavije - 1968, 1970. i 1971. godine. Tako je Miljan u svojoj što fudbalskoj, što trenerskoj karijeri sa crveno-belima osvojio šest šampionskih titula i tri nacionalna Kupa.
     Dolazak Miljana Miljanića na kormilo crveno-belih bio je prelomni trenutak u razvoju našeg kluba, kojim će Crvena zvezda prerasti nacionalne okvire i postati značajno ime evropskog fudbala. Miljanić je bio predvodnik nove orijentacije u klubu -  oslanjanja na vlastite snage. U prvoj sezoni (1966/67) on je izvršio potpunu smenu generacija i osvojio peto mesto u prvenstvu, baš kao što je to sezonu ranije učinio Ivan Toplak. Ali za razliku od Toplaka, Miljanovo oslanjanje na mlađe snage pokazalo se kao vizionarski potez i ulaganje u budućnost, jer će taj isti tim naredne tri sezone nadmoćno osvajati državno prvenstvo. Trenerski debitant Miljan Miljanić zahvalio se na saradnji legendarnim asovima Srboljubu Krivokući, Mirku Stojanoviću, Vladimiru Durkoviću, Borivoju Kostiću i Dragoslavu Šekularcu i poverenje ukazao mladim i nadolazećim snagama poput Jovana Aćimovića, Miroslava Pavlovića, Stevana Ostojića, Vojina Lazarevića, Zorana Antonijevića, Kirila Dojčinovskog. Ta generacija, koju je na terenu predvodio Dragan Džajić, zvanično najbolji fudbaler Jugoslavije svih vremena i nezvanično najbolje levo krilo sveta svog vremena apsolutno je dominirala jugoslovenskim prostorima i ostvarila odlučujuću razliku u odnosu na preostale klubove tzv. "velike četvorke". Posle petogodišnje vlasdavine najpre Zvezde (1955 - 1960) a zatim i Partizana (1960 - 1965), usledio je period dvadesetpetogodišnje dominacije crveno-belih, u kojoj su se jedino rivali smenjivali, a Crvena zvezda bila ili na ili u samom vrhu.
     U sezoni 1967/68. Miljan je Crvenoj zvezdi doneo osmu titulu prvaka u klupskoj istoriji. Taj istorijski uspeh ostvarili su sledeći igrači:

golmani: Ratomir Dujković 28/0, Dragomir Racić 3/0.

odbrana: Miroslav Pavlović 30/1, Kiril Dojčinovski 30/1, Milovan Đorić 26/2, Branko Klenkovski 18/2, Živorad Jevtić 13/0, Tomislav Milićević 13/0, Živan Rakić 10/0, Aleksandar Marković 8/0, Sava Karapandžić 7/0.

napad: Stevan Ostojić 30/15, Vojin Lazarević 29/21, Zoran Antonijević 29/15, Dragan Džajić 27/12, Jovan Aćimović  24/3, Trifun Mihajlović 11/2, Slobodan Škrbić 10/0.

trener: Miljan Miljanić

tim: Dujković - Đorić - Jevtić - Pavlović - Dojčinovski - Klenkovski - Antonijević - Ostojić - Lazarerević - Aćimović - Džajić



      Iste godine osvojen je i Kup Jugoslavije rekordnom pobedom nad tada prvoligaškom ekipom Bora - 7:0.
FINALE KUPA JUGOSLAVIJE 1968.
CRVENA ZVEZDA  - BOR 7:0
strelci: Ostojić 3, Lazarević 2, Džajić 2.
CRVENA ZVEZDA:
Dujković - Đorić - P.Krivokuća - Pavlović - Dojčinovski - Škrbić - Antonijević - Ostojić - Lazarević - Aćimović - Džajić.

Bila je to treća dupla kruna u klupskoj istoriji posle 1959. i 1964. godine, a Miljanov uspeh je utoliko veći ukoliko se ima u vidu da su u prvom timu bila čak četvorica debitanata - Milovan Đorić, Miroslav Pavlović, Kiril Dojčinovski i Zoran Antonijević, a da je preostalim igračima to bila tek druga ili treća sezona u crveno-belom dresu. Tako je Miljan sa jednim potpuno novim timom u rekordnom roku uspeo da vrati Crvenu zvezdu tamo gde joj je oduvek i bilo mesto - na vrh srpskog i jugoslovenskog fudbala.
     Uspeh na domaćoj sceni upotpunjen je i prvim trijumfom Crvene zvezde u jednom međunarodnom takmičenju - osvajanjem Mitropa kupa 1968. godine. Na putu do finala Crvena zvezda je elimiisala mađarski Diosgyor (3:0, 1:3), Inter iz Bratislave (3:0, 2:3) i Ujpešt Dožu (4:1, 0:1), da bi u finalu bila bolja od Spartaka iz Trnave (4:1, 1:0). Strelci u finalnoj utakmici bili su Lazarević 2 puta, Ostojić i Antonijević.
              Šampionska titula osvojena je i u sezoni 1968/69, a nova imena u crveno-belom timu bili su Petar Krivokuća, Stanislav Karasi i Slobodan Cole Janković. U Kupu evropskih šampiona Crvena zvezda eliminisana je u osmini finala od glazgovskog Seltika (1:5, 1:1).

CRVENA ZVEZDA 1968/69.

golmani: Ratomir Dujković 31/0, Dragomir Racić 3/0.

odbrana: Milovan Đorić 34/3, Kiril Dojčinovski 33/2, Branko Klenkovski 32/3, Miroslav Pavlović 32/1, Živorad Jevtić 22/0, Petar Krivokuća 21/2, Aleksandar Marković 10/0, Sava Karapanđžić 4/0.

napad: Vojin Lazarević 34/22, Dragan Džajić 33/16, Stevan Ostojić 32/17,  Jovan Aćimović  31/3, Zoran Antonijević 30/5, Slobodan Janković 3/0, Trifun Mihajlović 2/0, Stanislav Karasi 1/0, Dojčin Perazić  1/0, Radeta Radić 1/0.

trener: Miljan Miljanić



    U sezoni 1969/70. Miljanić je predvodio Crvenu zvezdu do četvrte duple krune u klupskoj istoriji, prvenstvo je završenoi sa dva boda prednosti ispred velčitog rivala, dok je u Kupu nakon dve utakmice Zvezda bila bolja od ljubljanske Olimpije, dok je u Kupu šampiona ispala u 1/8 finala od berlinskog Forverca (1:2, 3:2). Već ionako kvalitetan igrački satav dodatno su pojačali golman Ognjan Petrović, odbrambeni igrači Mihalj Keri i Branko Radović, te vezisti Milan Arnejčić i Mile Novković.


FINALE KUPA JUGOSLAVIJE 1970.GODINE
OLIMPIJA - CRVENA ZVEZDA 2:2
strelci:0:1 Vojin Lazarević, 1:1 Peter Ameršek, 1:2 Trifun Mihajlović 2:2 Radoslav Bečejac
OLIMPIJA:
Z.Škorić - Sombolac - Đorlev - Jukić - Miloš Šoškić - Gugleta - Popivoda -Bečejac - Pejović (Klampfer) - P.Ameršek - Oblak
CRVENA ZVEZDA:
Dujković - Đorić - karapandžić - Pavlović - Dojčinovski - Klenkovski - Antonijević - Karasi - Lazarević - Mihajlović - Džajić.

druga utakmica:
CRVENA ZVEZDA - OLIMPIJA 1:0
strelac: Džajić

"Zmajčeki" su te sezone imali najjaču ekipu u klupskoj istoriji predvođenu aktuelnim i bivšim reprezentativcima Brankom Oblakom , Danilom Popivodom, Velimirom Sombolcem, Radoslavom Bečejcem i Draganom Gugletom, te proverenim prvoligaškim igračima Škorićem, Šoškićem i Ameršekom, te su predstavljali "tvrd orah" moćnoj crveno-beloj mašineriji.



     Posle tri uzastopne šampionske titule došlo je do malog pada u formi, ali je šesto mesto u sezoni 1970/71. ostalo u senci izuzetnih igara našeg tima u Evropi i plasmana u polufinale Kupa evropskih šampiona, te ponovnog trijumfa u Kupu Jugoslavije. Primat u domaćem prvenstvu preuzeo je splitski Hajduk, koji je sa Šurjakom, Jerkovićem, Buljanom, Mužinićem, Holcerom tih godina imao najbolju ekipu od osnivanja kluba. Nove zvezde na crveno-belom nebu bili su Vladislav Bogićević, Zoran Filipović, Dušan Nikolić, Sead Sušić i Aleksandar Panajotović.

 FINALE KUPA JUGOSLAVIJE 1971. godine.
SLOBODA TUZLA - CRVENA ZVEZDA 0:4
strelci: 0:1 Džajić,  0:2 Filipović, 0:3 Džajić, 0:4 Karasi
SLOBODA:
Mešković - Miličić - Jovičić - Avdičević - Pašić F. - Hatunić - Glavović (Trifunović) - Jevremović (Mulahasanović) - Jusić - Hukić - Jovanović
CRVENA ZVEZDA:
Dujković - Klenkovski - P.Krivokuća - Antonijević - Pavlović (Keri) - Bogićević - Janković  (Novković) - Karasi - Filipović - Aćimović - Džajić

druga utakmica:
CRVENA ZVEZDA - SLOBODA 2:0
strelci: Janković, Filipović.

   U Kupu evropskih šampiona Crvena zvezda je ponovila uspeh iz 1957. godine i plasirala se u polufinale, gde je pod sumnjivim okolnostima eliminisana od grčkog Panatinaikosa (4:1, 0:3). Na putu do polufinala Zvezda je eliminisala mađarsku Ujpešt Dožu (0:2, 4:0), rumunski Arad  (3:0, 3:1), istočnonemačku Karl Cajs Jenu (2:3, 4:0), da bi u prvoj polufinalnoj utakmici u Beogradu prosto deklasirala grčkog šampiona Panatinaikos sa 4:1. Trostruki strelac na toj utakmici bio je Stevan Ostojić dok je jedan gol postigao Slobodan Janković. Bio je to duel dveju istinskih legendi svetskog fudbala, dva velika fudbalska stratega - Miljana Miljanića i Ferenca Puškaša. Prvu bitku dobio je Miljan, ali je rat pripao slavnom Mađaru, ali zauvek će ostati pitanje da li je legendarni Puškaš u tom duelu posegao za nedozvoljenim i neviteškim sredstvima.

POLUFINALE KUPA EVROPSKIH ŠAMPIONA 1971.
CRVENA ZVEZDA - PANATINAIKOS 4:1
CRVENA ZVEZDA:
Dujković - Đorić - Klenkovski - Pavlović- Bogićević - Janković - Novković - Ostojić - Aćimović - Filipović.

Crvena zvezda je u dva duela sa grčkim velikanom bila lišena pomoći svog najboljeg igrača Dragana Džajića zbog isključenja protiv Karl Cajs Jene. Grcima ne bi pomoglo ni trovanje hranom naših igrača da je Džaja mogao na megdan Puškaševim izabranicima!

detalj sa utakmice Panatinaikos - Crvena zvezda



  U sezoni 1971/72. Crvena zvezda je osvojila drugo mesto u prvenstvu, sa dva boda manje od novog šampiona sarajevskog Željezničara, dok je u Kupu pobednika kupova dogurala do četvrtfinala, gde je eliminisana od moskovskog Dinama (1:2, 1:1).
     Nova šampionska titula osvojena je u sezoni 1972/73, sa šest bodova više od drugoplasiranog Veleža, a ova sezona ostaće zapamćena i po tome što je za prvi tim debitovao legendarni plejmejker i četvrta zvezdina zvezda Vladimir Petrović Pižon. U finalu Kupa nakon dve utakmice od Crvene zvezde bolji je bio splitski Hajduk, koji je početkom sedamdesetih pet godina za redom osvajao najmasovnije jugoslovensko fudbalsko takmičenje.


CRVENA ZVEZDA 1972/73:

golmani:Ognjan Petrović 28/0, Ratomir Dujković 8/0.
odbrana: Miroslav Pavlović 33/0, Vladislav Bogićević 32/1, Mihalj Keri 29/0, Kiril Dojčinovski 28/0, Petar Krivokuća 26/3, Mile Novković 14/0, Milovan Đorić 11/0, Dušan Nikolić 5/0, Zoran Antonijević 4/0, Branko Klenkovski 3/0, Živorad Jevtić 2/0.

napad: Vojin Lazarević 34/25, Stanislav Karasi 32/17, Jovan Aćimović 28/3, Vladimir Petrović 27/2, Dragan Džajić 20/9, Zoran Filipović 17/5, Slobodan Janković 17/3, Nikola Jovanović 11/0, Aleksandar Panajotović 8/1, Sead Sušić 2/0.

  U Miljanovoj oproštajnoj sezoni (1973/74), crveno-beli su osvojili treće mesto u prvenstvu, a ova sezona ostaće upamćena po dvema istorijskim pobedama nad Liverpulom u 1/8 finala Kupa evropskih šampiona od 2:1.

1/8 finala KEŠ-a 1973/74.
LIVERPUL - CRVENA ZVEZDA 1:2, 1:2
strelci: Janković 2, Lazarević, Bogićević.
LIVERPUL:
Klemens - Lojd - Lindsay  - Lavler - Fil Tompson - Mclaughlin- E.Hjuz - Kalahan - Kigen - Heighvay - Dž. Tošak
CRVENA ZVEZDA:
Petrović - Jovanović - Dojčinovski - Pavlović - Bogićević - Baralić - Janković - Petrović - Lazarević - Aćimović - Karasi

    U četvrtfinalu naš tim je eliminisan od madridskog Atletika. Nakon poraza na Marakani (0:2), meč u Madridu završen je bez golova, poa su se tako "jorgandžije" plasirale u narednu rundu.

1/4 finale KEŠ-a 1973/74.
CRVENA ZVEZDA - ATLETIKO MADRID 0:2
strelci: Hose Garate, Luis Aragones
CRVENA ZVEZDA:
Dujković - Jovanović - Keri - Pavlović - Bogićević - Dojčinovski - Baralić - Petrović - Panajotović - Aćimović - Karasi
ATLETIKO:
Reina - Heredija - Panadero - Adelardo - Benegas - Eusebio - Garate - Aragones - Irureta - Ruben Ajala - Fernandez.

    Miljan Miljanić je u tri navrata bio selektor Jugoslavije, dva puta kao član selektorske komisije i jednom kao samostalni selektor. Prvi put je u stručni štab reprezentacije kooptiran tokom 1965. godine, kao član selektorske komisije koju su, pored njega, još sačinjavali Aleksandar Tirnanić, Milan Antolković i Abdulah Gegić. Na tom mestu ostao je sve do 18. septembra 1966. godine kada je imenvan za prvog trenera Crvene zvezde, a sve čto je potom usledilo je istorija.  Drugi put je za člana selektorske komisije imenovan 19. decembra 1973. godine zajedno sa Milanom Ribarom, Sulejmanom Repcem, Milovanom Ćirićem i Tomislavom Ivićem. U ovom kvartetu vrhunskih stručnjaka Miljanova reč bila je glavna i odlučujuća. Miljanić je predvodio reprezentaciju Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, gde je nakon sjajnih igara u grupnom takmičenju, reprezentacija u drugoj fazi pretrpela rezultatski debakl i nakon tri vezana poraza eliminisana iz daljeg takmičenja, iako je po kvalitetu igračkog kadra svrstavana u favorite za osvajanje svetske krune.

REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE NA SVETSKOM PRVENSTVU 1974.GODINE
Enver Marić, Ivan Buljan, Enver Hadžiabdić, Dražen Mužinić, Josip Katalinski, Vladislav Bogićević, Ilija Petković, Branko Oblak, Ivica Šurjak, Jovan Aćimović, Dragan Džajić, Jurica Jerković, Miroslav Pavlović, Luka Peruzović, Kiril Dojčinovski, Franjo Vladić, Danilo Popivoda, Stanislav Karasi, Dušan Bajević, Vladimir Petrović, Ognjan Petrović, Rizah Mešković.
trener: MILJAN MILJANIĆ

 Jugoslavija je pobedila Zair sa 9:0, što je još uvek najubedljivija pobeda jednog nacionalnog tima na svetskim prvenstvima, remizirala sa Brazilom 0:0 i Škotskom 1:1 i kao prvoplasirana u grupi plasirala se u naredni krug,m gde su joj rivali bili SR Nemačka, Švedska i Poljska. plavi su pretrpeli sva tri poraza, a kao uzrok rezultatskog debakla navodi se loša atmosfera u reprezentaciji izazvana neispunjenim obećanjima od strane čelnika FSJ.



SVETSKO PRVENSTVO 1974.
JUGOSLAVIJA - BRAZIL 0:0
JUGOSLAVIJA:
Marić - Buljan - Hadžiabdić - Mužinić - Katalinski - Bogićević - Petković - Oblak - Šurjak - Aćimović - Džajić
trener: Miljan Miljanić
BRAZIL:
Leao - Nelinjo -F. Marinjo - Pereira - N.Marinjo - Žairzinjo - Valdomiro - Leivinja - Rivelinjo - Paulo Cezar Lima.
trener:Mario Lobo Zagalo

  Neuspeh na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj nije umanjio trenerski autoritet Miljana Miljanića budući da je on te 1974. godine imenovan za prvog trenera najtrofejnijeg evropskog kluba Real Madrida i tako otvorio "jugoslovensku eru" u razvitku kraljevskog kluba, pošto je posle Miljanića trener kluba sa Santijago Bernabea bio i Vujadin Boškov. Nakon loše prethodne sezone, uprava kraljevskog kluba otpustila je dotadašnjeg trenera Migela Munjoza i za njegovog naslednika postavila bivšeg trenera Crvene zvezde i selektora jugoslovenske reprezentacije. Već u prvoj sezoni Miljanić je Realu doneo titulu prvaka Španije i to na impresivan način, sa 12 bodova više u odnosu na drugoplasiranu Saragosu. Kao uvertira u sezonu održana je oproštajna utakmica u čast legendarnog Ignacia Zokoa, gde su predstavljeni novi trener i nova zvučna pojačanja poput Brajtnera, Martineza i Urije. Velike nade koje je "kraljevski klub" polagao u Miljanića pokazale su se kao osnovane i opravdane. Real je pobedio Valensiju na Mestalji 2:1 u prvo kolu i to je bio početak briljantne serije u kojoj je Miljanićev Real prvi poraz doživeo u 14. kolu na gostovanju Atletik Bilbau - 0:1. Ovaj poraz nije pokolebao Miljana niti osujetio njegove planove i usledila je nova serija bez poraza koja je trajala 12 nedelja, tako da je Real pet kola pre kraja šampionata osigurao titulu prvaka Španije. Iste godine Miljanić je sa Realom osvojio i Kup kralja pobedon na jedanesterce protiv gradskog rivala Atletika, čime se bivši trener Crvene zvezde revanširao "jorgandžijama" za poraz u četvrtfinalu Kupa šampiona prethodne sezone i postao prvi strani trener u istoriji španskog fudbala kome je pošlo za rukom da osvoji duplu krunu. Španski diktator Franko po tradiciji je pehar predavao treneru šampionske ekipe, a poslednji trener koji je pobednički pehar primio iz Frankovih ruku bio je "skojevac" Miljan Miljanić!

   
Miljan Miljanić i kapiten Reala Amansio

 I u drugoj sezoni na klupi madridskog Reala Miljanić je kraljevskom klubu podario novu titulu prvaka. Sezonu je započeo furiozno, prvi poraz doživeo tek u 14. kolu na Nou kampu, ali je na kraju ekipa Johana Krojfa ipak gledala u leđa Miljanovim izabranicima. Za tri sezone koliko je proveo na Santijago Bernabeu Miljan je sa Realom osvojio dve Primere i jedan Kup kralja, što ga čini jednim od najuspešnijh trenera kraljevskog kluba svih vremena, ali je zbog neslaganja sa rukovodstvom napustio klub 1977. godine. Radom , rezultatima i osvojenim titulama, Miljanić je otvorio vrata Reala jugoslovenskim trenerima, pa je dve godine kasnije, 1979, za prvog trenera kraljevskog kluba imenovan Vujadin Boškov, a nepunih dve decenije kasnije klub sa Santijago Bernabea predvodio je i Radomir Antić.


Miljanić i Santijago Bernabeu


Miljanić i Visente Del Boske


Miljanić sa Paul Brajtnerom i Ginterom Necerom

REAL MADRID 1974/75.
golmani: Garsija Remon, Miguel Anhel
odbrana: Benito, Kamačo, Heredija, Hose Luis, Morgado, Piri, Rubinjan, Turinjo, Urija, Verdugo.
vezni red: Brajtner, Necer, Velaskez, Del Boske, Vitoria
napad: Aguilar, Amansio, Groso, Makanjas, R.Martinez, Santiljana
trener: Miljan Miljanić



    Posle silnih neuspeha jugoslovenske reprezentacije, praćenih čestim promenama selektora, Miljanić je 1979. godine preuzeo kormilo jugoslovenskog nacionalnog tima,  uspostavio sistem i izborio plasman na Svetsko prvenstvo 1982. godine u Španiji. Dobre igre u kvalifikacijama, gde je jugoslovenska reprezentacija osvojila prvo mesto u grupi ispred Italije i Danske, stvorili su u narodu nerealna očekivanja i preterani optimizam, pa se od reprezentacije maltene očekivala titula prvaka sveta, a euforija nije zaobišla ni čelnike FSJ-a koji su jedini put u istoriji odredili premiju za osvajanje Mundijala.  I kao što obično biva u takvim prilikama, preterana očekivanja izrodila su se u preterano ogorčenje, pa su Miljanić i reprezentativci posle eliminacije od nacionalnih ljubimaca i heroja preko noći pretvoreni u nacionalne izdajnike i fudbalske neznalice.A sve bi možda bilo i drugačije da domaća reprezentacija nije imala toliku naklonost sudija i da danski sudija Sorensen prekršaj Zajeca  nad jednim španskim reprezentativcem izvan kaznenog prostora nije okarakterisao kao jedanaesterac i time praktično poklonio pobedu "crvenoj furiji". Remi sa Severnom Irskom bez golova i minimalna pobeda nad Hondurasom od 1:0 nisu bile dovoljne za plasman u drugi krug, pa je jugoslovenska reprezentacija pre vremena završila takmičenje.

JUGOSLAVIJA NA SVETSKOM PRVENSTVU 1982.
Dragan Pantelić, Ive Jerolimov, Ivan Gudelj, Velimir Zajec, Nenad Stojković, Zlatko Krmpotić, Vladimir Petrović, Edhem Šljivo, Zoran Vujović, Zvonko Živković, Zlatko Vujović, Ivan Pudar, Safet Sušić, Nikola Jovanović, Miloš Hrstić, Miloš Šestić, Jurica Jerković, Stjepan Deverić, Vahid Halilhodžić, Ivica Šurjak, Predrag Pašić, Ratko Svilar.
trener: MILJAN MILJANIĆ





ŠPANIJA - JUGOSLAVIJA 2:1 20.06.1982
strelci: 0:1 Gudelj, 1:1 Lopez Ufarte, 2:1 Saura
ŠPANIJA:
Arkonada - Kamačo - Gordiljo - Migel Alonso - Tendiljo - Aleksanko - Huanito -Hose Sančez (Saura) - Satrustegi (Kini) - Zamora - Ufarte
JUGOSLAVIJA:
Pantelić - Krmpotić - N.Jovanović (Halilhodžić) - Zajec - N.Stojković - Gudelj - Petrović -      Šljivo - Šurjak - Sušić - Zl.Vujović (Šestić).


detalj sa utakmice Jugoslavija - Severna Irska
               Posle novog neuspeha sa reprezentacijom i suočen sa nezadovoljstvom nacije, selektor daje ostavku i utehu ponovo nalazi u Španiji, ovoga puta na klupi Valensije. Klub sa Mestalje predvodio je u sezoni 1982/83, ali nije  ostvario neke značajnije rezultate. Valensija se do poslednjeg kola borila za opstanak i prvenstvo je završila na 15 mestu, sa istim brojem bodova kao i šesnaestoplasirani Las Palmas koji je napustio Primeru. A kada stvari ne idu očekivanim tokom, prvi na udaru je uvek trener, pa je tako  Miljanić platio ceh loših rezultata. Angažman u Valensiji bio je poslednja trenerska destinacija Miljana Miljanića, koji je od strane UEFA i zvanično uvršten  u pedeset najuticajnijih fudbalskih strtučnjaka u istoriji. Ali ne i kraj njegovog bavljenja fudbalom, Miljanić će do kraja života odstati u fudbalu, ali u ulozi sportskog funkcionera i predsednika nacionalnog fudbalskog saveza.
   Na funkciji predsednika FSJ bio je čitavih 20 godina. Kao savezni kapiten i koordinator svih nacionalnih selekcija doprineo je ponovnom preporodu jugoslovenskog fudbala.  Posle neuspeha na Svetskom prvenstvu u Španiji 1982. i rezultatskog debakla na EURO 1984. u Francuskoj, te neuspeha u kvalifikacijama za SP 1986. i EURO 1988, od 1987. godine započinje ponovni procvat jugoslovenskog fudbala ovekovečen istorijskim trijumfom Crvene zvezde u Bariju i Tokiju. Nagoveštaj fudbalske renesanse bila je titula svetskog omladinskog prvaka osvojena u Čileu 1987. godine, a potvrda dobrog kursa osvajanje petog mesta na Svetskom prvenstvu 1990. godine u Italiji i nadmoćno osvojeno prvo mesto u kvalifikacijama za EURO 1992. godine, na koje je sticajem istorijskih i nefudbalskih okolnosti otputovala drugoplasirana Danska i ni manje ni više osvojila titulu prvaka!
         Renesansa jugoslovenskog fudbala započeta za Miljanovog mandata nasilno je prekinuta ratnim sukobima na prostorima bivše zajedničke države i cepanjem novostvorene fudbalske velesile na pet zasebnih nacionalnih selekcija. Koliko je jugoslovenski fudbal početkom devedesetih godina dvadesetog veka bio u ekspanziji, najbolje potvrđuje treće mesto hrvatske reprezentacije na SP 1998. u Francuskoj sa igračima poteklim iz jugoslovenske fudbalske škole. A šta bi tek bilo da je na tom prvenstvu učestvovala reprezentacija zajedničke države, da su Boban, Robi, Šuker, Jarni imali podršku Piksija, Deje, Mijata, Mihe, Juge...
     Bio je predsednik FSJ u najtežem mogućem trenutku, u vreme sankcija, kada je jugoslovenska reprezentacija bila uskraćena međunarodnih takmičenja. Ali se ni tada nije predavao, nego je tražio i nalazio rešenja za prevazilaženje postojećih okolnosti  i opstanak fudbala na ovim prostorima, pokrenuvši akciju traženja hiljadu novih fudbalera: "Sankcije su mnogi shvatili kao tehničko pitanje. Bolje reći kao obično nevreme, oluju koja kratko traje, dođe i prođe i ne napravi veliku štetu. Nažalost, nije bilo tako. Ja sam sankcije shvatio kao fudbalsku leukemiju. To je bolest koja nas je dovela u situaciju da razmišljamo o elementarnoj stvari kako preživeti. To je jedna vrsta atrofije. Ne samo muskulaturne atrofije, već atrofije psihe, motivacije,ambicija."

   "Takav je bio Čiča.Pravo u glavu. I nije se krio iza tih reči, već je sve poveo u krstački rat protiv celog sveta. I malo pomalo uspevao je da nemoguće pretvori u moguće, da loše postane dobro. Upravo tada, kada su i najjači počeli da popuštaju pred tim zidom, koji je izgledao visok i neosvojiv, Miljan je smišljao akcije.Posedovao je snagu magneta, kojom je okupljao sve oko sebe. Čiča je bio čovek velike odgovornosti, pravog fudbalskog senzibiliteta, uvek pun zanosa i energije. Otišao je, garantovano, u fudbalski raj, a nije sporno da će i tamo gore, među anđelima, ON biti u centru pažnje. Siguran sam da će okupiti najbolje, sastaviti svoju reprezentaciju, voditi je na utakmicama, ali i organizovati takmičenja, seminare...Jer fudbal je bio njegov život, 24 časa dnevno... Nije bilo sportske, ne samo fudbalske ličnosti u Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori i Srbiji, a da nije bio toliko hvaljen i kuđen, priznavan i osporavan. Mnogi ga nisu razumeli, da bi posle pet-šest godina shvatili njegove poteze i uvideli šta je on video i uradio dok su oni bili slepi pored očiju. samo na prvi pogled je nelogično, jer mi živimo u Srbiji, da je širom zemaljske kugle bio hiljadu puta cenjeniji nego u svojoj zemlji. Pred Čičom je mirno stajao i jedan Žoao Avelanž, dugogodišnji predsednik FIFA. Brazilcu nije bilo teško da se u Njujorku vrati u svoju sobu, sve trčeći uz stepenice, jer mu je Miljan rekao da probudi svog zeta, predsednika Fudbalske federacije Brazila Tešeru. Predsednici drugih fudbalskih federacija su se prosto utrkivali da mu se jave, stisnu ruku..."
       Pod okriljem UEFA i FIFA držao je seminare na gotovo svim kontinentima, rame uz rame sa legendama evropskog i svetskog fudbala. Za izuzetne zasluge u razvoju i unapređenju fudbalske igre 2002. godine odlikovan je "Ordenom zasluga" svetske kuće fudbala.  U obrazloženju predsednik FIFA Jozef Blater rekao je da je Miljan u prethodne četiri decenije uradio mnogo za fudbal, celog sebe dao ovoj igri, i kao igrač, i kao trener, i kao funkcioner ostvario zavidne rezultate. Miljan Miljanić je nagradu primio na kongresu FIFA 29.maja 2002.godine u Seulu. Miljanovo ime se tako načloi uz najveća imena svetskog fudbala poput ser Stenlija Rausa, dr Žoao Avelanža, ser Bobija Čarltona, Dina Zofa, Pelea, Lava Jašina... U izboru engleskog magazina World socer Miljanić je uvršten među pedeset najuticajnijih trenera u istoriji ove igre, rame uz rame sa Bekenbauerom, Bearcotom, Zagalom, Krojfom, Menotijem, Trapatonijem, Lobanovskim, mihelsom, Fergusonom, Murinjom...

      Na funkciji predsednika FSJ bio je sve do penzionisanja 2001. godine, a zbog izuzetnih zasluga za razvoj fudbala u zemlji imenovan je za doživotnog počasnog predsednika nacionalnog fudbalskog saveza. Odlikovan je Ordenom za hrabrost, Ordenom Nemanje drugog reda. Umro je 13.januara 2012. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji velikana. Vest o smrti fudbalskog patrijarha ujedinila je u žalosti ljubitelje fudbala sa svih prostora nekadašnje države, njegovoj sahrani prisustvovali su fudbalski velikani poput Amansija, Butragenja, Džajića, Dragoslava Šekularca, Vlatka Markovića, Ivice Osima, Slavena Zambate, Vladice Popovića, Vladimira Petrovića Pižona,  Zvonimira Bobana,Ivana Gudelja,Safeta Sušića, Faruka Hadžibegića, Dušana Bajevića, Predraga Pašića,  Dragana Stojkovića, Dejana Savićevića, Siniše Mihajlovića, Dejana Stankovića... Svi su došli da iskažu poštovanje i zahvalnost velikom učitelju.

REKLI SU O MILJANU:   


To je jedini trener koji je uspio da ljudima približi fudbal pričom. On je ljudima objasnio da fudbal može da bude mnogo ljepši i jednostavniji nego što izgleda..Otišao je fudbalski vizionar i nemam reči kojima bih mogao da opišem kako se osećam.
                                                                                 IVICA OSIM


Miljanić je bio moj trener i moj učitelj. Uz njega sam učio fudbal, ali u teškim vremenima u kojim smo živeli on nas je učio i životu. Njegovim odlaskom naša Crvena zvezda izgubila je mnogo i danas je tužan dan za sve nas koji smo poznavali i živeli sa Miljanom Miljanićem.
                                                                                 DRAGAN DŽAJIĆ



« Последња измена: 08 Април 2012, 22:59:09 Ivan Vasev »

Ван мреже alekgm

  • Симпатизер
  • *
  • Поруке: 1
  • Репутација: +1/-1
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1350 послато: 06 Април 2012, 22:18:10 »
ako neko zna link statistike penala na svim derbijima.
nerviraju me grobari sa tim zadnjim penalom pa cisto bih postavio link da malo ucute.

1. derbi:

http://sr.wikipedia.org/wiki/1._%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%83

Ван мреже skok

  • Симпатизер
  • *
  • Поруке: 41
  • Репутација: +40/-1
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1351 послато: 07 Април 2012, 11:40:55 »


1. kolo Kup evropskih sampiona:
Crvena zvezda – Linfield (Belfast, North Ireland) 8:0

Igrano u sredu, 17. septembra 1969.


C. ZVEZDA: Ratomir Dujkovic, Petar Krivokuca, Zika Jevtic (Djoric), Miroslav Pavlovic, Kiril Dojcinovski, Branislav Klenkovski, Zoran Antonijevic, Stanislav Karasi, Vojin Lazarevic, Jovan Acimovic i Dragan Dzajic. Trener: Miljan Miljanic

LINFILD: Mek Gonigel, Gibilend (Vajt), Paterson, Endrjus, Haton (kapiten), Bojer, Vajolet, Milen, Mek Grou, Hamilton, Pejvis (Fini). Menadzer: Hempton

Referee: Michalakis Kyriakides (CYP)

Ван мреже EmptyClip

  • Ђенкин чукунунук
  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 4.825
  • Репутација: +1571/-3051
  • "реалиста"
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1352 послато: 07 Април 2012, 12:04:47 »
Ау каква слика.. брао!

Ван мреже skok

  • Симпатизер
  • *
  • Поруке: 41
  • Репутација: +40/-1
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1353 послато: 07 Април 2012, 14:01:35 »


Oktobar 1992. Pioniri CZ ...

Gore su Gavrancic i Sekularac a dole kumovi Pantela i Stankela ...
Bas me zanima da li ce se naci neko da poznaje i ostale igrace ...

Ван мреже Љуба

  • Земунац
  • Administrator
  • *****
  • Поруке: 5.874
  • Репутација: +3962/-2094
  • Напред Звездо само напред, где ти играш ту смо ми!
    • Галерија
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1354 послато: 09 Април 2012, 19:02:30 »
Рајко Митић и Звездан Чебинац на дербију. Касније је Звездан прешао у Звезду :001_cool:

(кликни на слику за већу резолуцију)


Ван мреже stefcerak

  • Ушло у крв и довиђења...
  • *****
  • Поруке: 10.058
  • Репутација: +2283/-1291
  • Nemiri u Svedskoj, zdravo!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1355 послато: 09 Април 2012, 21:26:38 »


Oktobar 1992. Pioniri CZ ...

Gore su Gavrancic i Sekularac a dole kumovi Pantela i Stankela ...
Bas me zanima da li ce se naci neko da poznaje i ostale igrace ...


Matori jel ovo Koroman ovaj treci s leva sto cuce?...a i ovaj drugi s desna sto cuce mi je do jaja poznat nesto ali ne mogu da se setim

Ван мреже dankevich

  • Веран као пас
  • ***
  • Поруке: 748
  • Репутација: +218/-238
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1356 послато: 09 Април 2012, 21:45:47 »
drugi s desna (dole) je verovatno Lalatovic

Ван мреже stefcerak

  • Ушло у крв и довиђења...
  • *****
  • Поруке: 10.058
  • Репутација: +2283/-1291
  • Nemiri u Svedskoj, zdravo!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1357 послато: 09 Април 2012, 21:51:44 »
E da, svaka cast...jeste on cini mi se, mada mi nesto lici i na Lazetica, i dalje nisam siguran...a ovaj pored brata Pantele je ma 100% Koroman.....

Ван мреже Бригел

  • Звездин бурегџија
  • Модератор
  • *****
  • Поруке: 3.682
  • Репутација: +2143/-966
  • РСБ институција!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1358 послато: 09 Април 2012, 21:53:30 »
Коки сигурно. То је та глава.  :biggrin:

Ван мреже stefcerak

  • Ушло у крв и довиђења...
  • *****
  • Поруке: 10.058
  • Репутација: +2283/-1291
  • Nemiri u Svedskoj, zdravo!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #1359 послато: 09 Април 2012, 21:57:19 »
A i ima taj stav :)...i cuveni njegov kez...ne znam dal ima jos neki od poznatijih na slici...pored prepoznatljivih Pantele,Dekse i Gavrancica, tu su znaci jos Koki i verovatno Lalatovic....

 

Youtube RSB Forum Youtube Mr RSBFacebook RSB Forum Twitter RSB ForumGoogle+ RSB ForumRSS Feed RSB Forum