Анкета

6. Звездина звезда треба да буде:

Дејан Савићевић
Роберт Просинечки
Нико

Анкета

Да ли је цела генерација 1991. требало да буде проглашена за 6. Звездину звезду?

Да
Не

Аутор Тема: Историја ФК Црвена Звезда  (Прочитано 2037680 пута)

0 чланова и 3 гостију прегледају ову тему.

Ван мреже Кникербокер

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 294
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +153/-8
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #20 послато: 18 Мај 2011, 23:00:46 »

Прваци 1950.-'51.
 


Прваци 1952.-'53.



Прваци 1955.-'56.



Прваци 1956.-'57.



Прваци 1958.-'59.

Ван мреже Кникербокер

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 294
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +153/-8
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #21 послато: 19 Мај 2011, 01:12:17 »

Прваци 1959.-'60.



Прваци 1963.-'64.



Прваци 1967.-'68.



Прваци 1968.-'69.



Прваци 1969.-'70.
« Последња измена: 19 Мај 2011, 01:15:12 Кникербокер »

Ван мреже Кникербокер

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 294
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +153/-8
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #22 послато: 19 Мај 2011, 15:11:49 »

Прваци 1972.-'73.



Прваци 1976.-'77.



Прваци 1979.-'80.



Прваци 1980.-'81.



Прваци 1983.-'84.

Ван мреже Армија

  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 3.979
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +1352/-312
  • Нема дана а да не мислим на тебе!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #23 послато: 19 Мај 2011, 16:34:06 »
Цитат
Četiri decenije u Zvezdi
 
Pre nekoliko godina u muzej je došao Ratko Mladić, sa sinom. U jednom trenutku mi je rekao: "Divan je ovaj muzej ali, znate, ja sam navijač protivničkog tabora." Nasmejala sam se i rekla: "Gospodine generale, jasno mi je da ste indoktrinirani, još dok ste bili mladi"

Jedna od "Zvezdinih" legendi, manje poznata široj javnosti, Milena Pavlović, kustos muzeja "Crvene zvezde", ovih dana otišla je u penziju. Oni koji su posetili ovaj muzej, znaju sa kakvom ljubaznošću ih je gospođa Milena vodila kroz "Zvezdinu" istoriju i eksponate, koji ne predstavljaju samo muzejsku vrednost sporta već su i deo naše kulture. Ali, ona nije bila samo službenik "Zvezdinog" muzeja već i neko ko je svojim prisustvom decenijama stvarao pozitivnu atmosferu u klubu potvrđujući da su ljudske vrednosti jednako vredne sportskim.
- Ne, ne osećam se loše zbog odlaska u penziju, verovatno još nisam potpuno svesna toga. Imam utisak kao da sam na godišnjem odmoru. Naravno, odlaziću na utakmice, ali ne kao do sada, kad sam smatrala da mi je to obaveza. Pretpostavljam da mi "Zvezdina" vrata neće biti zatvorena, kao što se to, donedavno, događalo starim novinarima "Politike".

BRANKO ZEBEC: Diplomirala sam istoriju 1960, ali nisam želela da radim u školi već u nekom institutu, tako nešto. Pošto nisam bila u partiji, bilo je to teško izvesti. Godinu i po bila sam bez posla. Pomišljala sam da upišem arheologiju ili istoriju umetnosti, što je moj brat prokomentarisao rečima: Nisi normalna. Malo ti je jedan blesavi fakultet, hoćeš neke još blesavije. Desilo se da je jedna gospođa koja je radila u "Zvezdi" otišla u penziju, i ja sam dobila savet: Što ne ideš tamo, pa kad nađeš nešto bolje iz struke, možeš da odeš. Prihvatila sam ga i od 1. juna 1961. počela da radim u sektoru "Zvezde" koji se zvao Propaganda i članstvo. Bio je smešten u Kolarčevoj 3, staroj jednospratnoj zgradi, koja je prokišnjavala. Nije bilo mnogo zaposlenih: Dara Zec, sekretarica, doktor Aca Obradović, Đole Mirković, sekretar, čija Raja koji je kuvao kafu i Slobodan, blagajnik. Nažalost, svi su pokojni.
Kad završe trening, igrači su dolazili; malo bi sedeli u Gradskoj kafani, pa se popnu gore, kod nas. Bili smo kao porodica, nisam imala neku posebnu distancu, tipa: ja sam žena. I pre toga družila sam se sa muškarcima, išla na utakmice sa drugovima mog brata. Naravno, kad sam došla među fudbalere, bilo je tu i udvaranja, ali sve je to meni izgledalo nekako čedno. Kad bi mi se neko, baš, dopao, nisam sa njim ulazila u prijateljske odnose. Ko me je, recimo, impresionirao? Branko Zebec! Bio je u zenitu, došao je iz Zagreba želeći da karijeru završi u "Zvezdi". Mada, imam utisak da me nije primećivao. Znate, ne samo što je romantika bila u fudbalu, nego u svemu. Bilo je takvo vreme.

REAKCIJA: "Crvena zvezda" nije obična radna organizacija u kojoj ljudi zarađuju svoj dohodak od šest do dva. Prvo, "Zvezdu" morate da volite. I onaj koji bi došao u nju a nije bio navijač, i te kako je to postajao. Kamoli oni koji su već navijali za nju i voleli je. Disali smo "Zvezdinim" plućima, živeli za klub.
Uvek se nešto događalo, iz nedelje u nedelju. Danas ste prvi, sutra ste izgubili, padate. Stalno ste pod emotivnim nabojem jer volite svoj klub i želite da on bude najbolji. U krajnjoj liniji, od toga vam zavisi i lični dohodak. Ako se osvoji prvenstvo, svi zaposleni dobijaju nagradu, ali to je poslednje.
Mnogo puta rekla sam da volim da dobijemo "Partizan", po cenu da ne dobijem platu. Tih šezdesetih bili smo malo u drugom planu, jer je čitav politički vrh navijao za "Partizan". Na jednoj utakmici desilo se da mi je čovek, koji je sedeo pored mene, rekao: "A što vi navijate za 'Zvezdu', sva reakcija navija za nju?!" Odgovorila sam: Zar u Jugoslaviji ima toliko reakcije?!
Slobodan Ćosić i Aca Obradović postavili su temelje velikoj "Zvezdi", svedok sam toga. Četiri godine kao domaćini igrali smo na "Partizanovom" stadionu i na Karaburmi. Prva utakmica na novom stadionu, odigrana je 1. septembra 1963, sa "Rijekom". Bile su završene tribine na istoku, severu, delu juga, i samo četiri reda na zapadu. Dobili smo po dve karte; moj deda bio je strastveni navijač "Zvezde" a moja sestra je želela da vidi novi stadion, tako sam ja sedela na severu. Bilo je više od 50 hiljada gledalaca, onoliko koliko je moglo da stane. I umalo nismo izgubili utakmicu; "Rijeka" je vodila, ali nekoliko minuta pre kraja dali smo dva gola.

PIŽON I DULE SAVIĆ: Ćosić je veoma dobro uočio da Miljan ima smisla za trenerski posao, da je perfekcionista. Sećam se koliko je imao problema u početku: palili su nam stative kad je "Zvezda" izgubila od "Olimpije", dobacivali mu zato što je forsirao Kuleta Aćimovića - Gde ga samo nađe!? Ako taj postane igrač, ja sam rimski papa! Miljan je istrajao, napravio je sjajnu ekipu koja je osvajala prvenstvo za prvenstvom i dominirala u domaćem fudbalu od 67. do 72.
Posle te Miljanove generacije, došla je takođe sjajna generacija "Zvezdinih" igrača: Pižon, Savić, Šestić, Keri, Radović... Pižon je imao 17 godina kad ga je Miljan lansirao, u prijateljskoj utakmici sa "Realom". Dobili smo je sa 4:2, Pižon je dao dva gola. Sećam se naslova teksta, koji je tim povodom napisao LJuba Vukadinović. Noć u kojoj se rodio as.
Jednom je Pižon došao kod mene, kaže: Ovi igraju karte, zabavljaju se... Šta ja da radim? Predložim mu da počne da čita neku knjigu. Kaže: Ne znam koju, a i nemam ih... Obećala sam da ću mu je ja doneti. Nađem Zena Greja u mojoj biblioteci; kad se vratio s puta bio je oduševljen: Mnogo je lepa ova knjiga! Rekoh: Ima i lepših. Počeo je mnogo da čita, kupuje knjige, napravio je svoju biblioteku. Jednom prilikom dolazi Dule Savić kod mene, kaže: "Šta si to uradila s Vladom?! Zateknem ga u sobi, plače. Zgranut, pitam ga: Šta ti je, je l' se nešto desilo? Kaže: Ma, pusti me, čitam 'Anu Karenjinu'."
I Dule je poseban momak, iskoristio je svoj boravak u inostranstvu da se obrazuje. Kad je došao u "Zvezdu", bio je opšti ljubimac, moram priznati i moj. Čak smo se i okumili, krstila sam njegovog sina Uroša. Milovan Đorić je svojoj starijoj ćerki dao ime po meni; mnogo mi je draga, to je jedna pametnica i lepotica. Sa Dujkovićem sam, takođe, ostala u prisnom prijateljstvu, a Dojčinovski obavezno svrati kod mene kad dođe iz Skoplja.
Često smo zajedno sedeli u kancelariji, pričali o muzici, knjigama i devojkama... I zajedno patili kad su im se rasturale veze. Poslednja generacija sa kojom sam bila tako bliska jeste ona iz '91.: Piksi, Savićević, Mihajlović, koga su zvali Barbika. Mnoge devojke bile su zaljubljene u njega, devojčice mojih prijatelja su me proganjale, kažu: "Jao, tetka, upoznaj nas sa njim! - "Ma, pustite vi Mihajlovića, mlade ste za njega!"
Praktično, igrači su me doživljavali kao stariju sestru, tako su se i ponašali prema meni.

ŠESTIĆEV GOL: Dve najuzbudljivije utakmice "Zvezda" je igrala protiv Nemaca, utakmice za infarkt. Prva je bila sa "Dinamom" iz istočnog Berlina, u kupu Uefa, 1978. Tamo smo izgubili rezultatom 5:2, gotovo da nije bilo nade za revanš. Došao je skroman broj gledalaca, smatralo se da "Zvezda" nema nikakvih izgleda. Na samom početku utakmice, njihov centarfor Ridiker dao nam je i šesti gol. Igrao se 20. minut drugog poluvremena kad je moja poznanica pogledala na sat i rekla: "Još samo 25 minuta do kraja, kad ćemo im dati četiri gola?" Kažem: "Ćuti, bre, kakva četiri gola. Nećemo im dati nijedan!" U tom trenutku Savić je postigao gol, ubrzo je i Borovnica dao dva gola. U njihovom kaznenom prostoru stajao je 21 igrač, svakog trenutka očekivao se sudijski zvižduk. U poslednjem trenutku neko od naših igrača je centrirao, njihov centarhalf je pošao na loptu, ramenom zakačio Šestića, kome je lopta prešla preko noge i ušla u gol. Nije se ni pošlo sa centra, sudija je svirao kraj. Publika je bila u šoku, ljudi su polegali po sedištima...
Ali, ima priča pre toga: Slobodan Ćosić je doživeo infarkt i oporavljao se u klinici u Sokobanjskoj. Dva dana pre utakmice posetili smo ga Dule Savić i ja. Naravno, razgovarali smo o predstojećoj utakmici, i Ćosa, koji je malo kotrljao r, kaže: Ništa nećemo uraditi ako Stanković ne stavi Borovnicu! Stane, koji nikad ničije savete nije slušao. Dule, koji takođe kotrlja r kaže: Sumnjam da će to učiniti! Naravno, Borovnica nije ušao u tim, ali dogodilo se pred kraj poluvremena da se bek Jelikić povredio, i Stane je uveo Borovnicu. Ostvarilo se ono što je Ćosa predvideo. Takođe, u vezi sa tom utakmicom, sećam se da je golman Dika Stojanović posle Berlina došao kod mene, kaže: "Znaš, Coko, ja do finala neću primiti gol!" "Ma, ćuti, kakvo finale. Mi i finale!? Uostalom, toliko si se golova naprimao da više i ne treba da ih primaš!" Kad, stvarno, dođosmo do finala.

AUGENTALER: Druga naj utakmica bila je, takođe, ovde, protiv "Bajerna" u Kupu šampiona '91. Tamo smo ih dobili sa 2:1; Mihajlović je dao sjajan gol, bilo je 3:1 za nas, a onda je Stevan Stojanović primio gol kroz ruke i noge. Ne sećam se da je ijedan "Zvezdin" golman primio takav gol. Nemci su dali i drugi gol, došli smo u neizvesnu situaciju - hoće li se igrati produžetak? Šansa na jednoj strani, šansa na drugoj... Kad su Nemci pogodili stativu, sebi sam rekla: Šta mi bi da se zaposlim u "Zvezdi"?! Umesto da sedim kod kuće uz televizor, ja ovde drhtim i rizikujem da kažu: Luda žena, umrla na stadionu zbog fudbala! Nije prošlo nekoliko minuta, iz potpune depresije prešlo se u veliku radost. Dva minuta pre kraja lopta pređe preko noge njihovom centarhalfu Augentaleru, i, ni danas mi nije jasno kako, ušla je u gol. Znao je da su mu Binić i Pančev za vratom, tako je zahvatio loptu da su svi pomislili da će otići preko gola. Međutim, lopta je u luku ušla u njihovu mrežu. Nastalo je ludilo na stadionu, izgledalo je da će DŽaja pasti sa terase. Hvala ti bože, mislila sam u sebi, samo da smo otišli u Bari. Naravno, apetiti su posle porasli.
Kad je bilo najlepše, i kad je trebalo ućariti nešto na toj tituli šampiona, zabranili su nam da igramo. Sledeće sezone igrali smo na terenima u Segedinu, Pešti, u Bugarskoj... Čak ni protiv "Mančestera" nismo mogli da igramo u Beogradu.

RATKO MLADIĆ: Godine 1985. otvoren je muzej na stadionu. Nisu hteli da prave trofejnu salu, nego, baš, muzej. Izloženo je 570 trofeja, u depou se nalazi još 550. Pravilo je da budu izloženi najznačajniji trofeji, potom i najlepši. Kad u muzej dođu značajniji i lepši eksponati povlače se oni koji su to u manjoj meri. Naravno, dva trofeja se nikad neće povući: pehar evropskog šampiona iz Barija i pehar svetskog šampiona iz Tokija, takođe osvojenog '91.
Pehar iz Barija stajao je tri meseca van vitrine. Reke ljudi su dolazile. Svako je mogao da ga pipne i poljubi. Dnevno sam ga pet puta brisala, bio je sav umackan. Sećam se pesme koju nam je poslao 'pesnik' iz Benkovca, njen poslednji stih glasi: Raznesite protivničku metu, volimo vas najviše na svetu.
Pre nekoliko godina u muzej je došao Ratko Mladić, sa sinom. U jednom trenutku mi je rekao: "Divan je ovaj muzej ali, znate, ja sam navijač protivničkog tabora." Nasmejala sam se i rekla: "Gospodine generale, jasno mi je da ste indoktrinirani, još dok ste bili mladi." Osmehnuo se i rekao: "Dobro, ali moj sin navija za 'Zvezdu'." "E, to je srećna okolnost. Na mladima svet ostaje!"

PET VELIČANSTVENIH: Kad sam došla u "Zvezdu", Ćosić mi je rekao: Zapamtite da su ovde najvažniji igrači i navijači. Ako vas neko pita a vi ne znate podatak, morate da nađete način da saznate! Koliko puta su me zvali samo iz Nemačke! Klade se u kom sastavu je tad i tad igrala "Zvezda". Rekla bih da pozovu za desetak minuta, da ću proveriti. Retko je prošao dan a da se neko nije javio i tražio podatke. Naročito ako na televiziji ide kviz, neprestano zvoni telefon. Poslednji put pitali su me koliko je utakmica Dule Savić odigrao za "Zvezdu". Kažem: 411. "Ali, ja sam pitao pa su rekli da nije!" "Taj koji vam je to rekao može slobodno da me pita!."
Sve vreme vodila sam dokumentaciju, od formiranja "Zvezde", 4. marta '45. do danas. Kroz prvi tim "Zvezde" prošlo je 570 igrača, od onih koji su odigrali po jednu utakmicu, do DŽaje koji drži rekord: 587 utakmica. Još četvorica igrača odigrali su za "Zvezdu" više od 500 utakmica: Rajko Mitić, Bora Kostić, Kule Aćimović i Boško Đurovski.

BEZ NASLEDNIKA: Na rastanku, DŽaji sam rekla: Od velike "Crvene zvezde", ostali ste samo ti i ovaj muzej. Prošle godine sam najavljivala da moram da idem u penziju, da treba da nađu osobu koja će me zameniti. Da mi neće biti teško da joj objasnim svaki trofej i fotografiju. Nažalost, nisu imenovali mog naslednika, i to me muči. Muzej mora da ima svog kustosa jer pripada zajednici muzeja. Ne bi bilo u redu da se to dugo odlaže, da se ne bi dogodilo ono što je kod nas čest slučaj: napravi se nešto lepo i to traje neko vreme a onda se zapusti i pretvori u alajbegovu slamu. Kad bi se to dogodilo, imala bih utisak da sam protraćila svoj život.

LJUBIŠA STAVRIĆ


 
Uskrs '44. Od savezničkog bombardovanja postradali su Čukarica i Banovo brdo, gde smo živeli.

Oktobar '44. Oslobođenje. Mnogo leševa na ulicama i poljanama. Malo kasnije počinjemo da idemo u školu koja je polurazrušena.

1955. Upisujem Filozofski fakultet, grupa za istoriju.

Februar '60. Diplomiram, počinje traženje posla. Nude mi neki rođaci i prijatelji posao u Bihaću i Prištini, moji ni da čuju.

1. juna '61. Počinjem da radim u 'Zvezdi', prostorije u Kolarčevoj 3. Stara zgrada, više ne postoji; kad je pljusak ili se topi sneg, prokišnjava, pa čika Raja podmeće kofe.

1964. Prvo putovanje u inostranstvo. Prvo pa Pariz, vozom preko Italije. Venecija me opčinjava. Putujem sa Radmilom, drugaricom iz osnovne škole, kasnije kumom, i do danas najprisnijom osobom.

1975. Prvi rođendan moje bratanice Jelene, tetkine miljenice.

1979. 'Zvezda' igra finale kupa Uefa sa 'Borusijom' nažalost gubi sa 1:0. Sudija je svirao jedanaesterac koji je samo on video.

'91. Dogodio se Bari i Tokio. "Zvezda' postaje prvak Evrope i sveta. Počinju i tragični događaji u našoj zemlji, koji nas vraćaju 100 godina unazad.

Mart. '99. Opet bombardovanje, opet oni isti saveznici. Nameće mi se misao: kako je teško sačuvati prijatelje a lako napraviti neprijatelje. Čini se da smo poslednju deceniju radili sve naopako.

Jun 2000. Moja Jelena diplomira je psihologiju na univerzitetu u Londonu. Visok prosek ocena omogućava joj doktorat.

5.10.2000. Rodila se nada da će nam najzad krenuti bolje. Svakako ne odmah i brzo, ali krenuće.

31.3.2001. Odlazim u penziju. Imaću više vremena za moje prijatelje i kumove: Savića, Đorića, Carevića, Dujkovića. Za izložbe i pozorišta, naročito više vremena za devojčice, koje su se u međuvremenu rodile - LJiljanu, Tamaru i dve nove Milene.

Nije lose ovo da stoji ovde :)
Ubacicu slike koje imam, ako to ne predstavlja problem.
« Последња измена: 19 Мај 2011, 16:47:53 Armija »

Ван мреже Армија

  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 3.979
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +1352/-312
  • Нема дана а да не мислим на тебе!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #24 послато: 19 Мај 2011, 17:01:13 »





Ван мреже Армија

  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 3.979
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +1352/-312
  • Нема дана а да не мислим на тебе!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #25 послато: 19 Мај 2011, 17:08:33 »






Ван мреже Армија

  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 3.979
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +1352/-312
  • Нема дана а да не мислим на тебе!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #26 послато: 19 Мај 2011, 17:13:54 »
88-89
89-90
88-89
drezden 91

Ван мреже Rizleyy

  • Независни критичар
  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 2.482
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +1024/-572
  • Zvezda ooooooooooooo!!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #27 послато: 19 Мај 2011, 17:16:04 »
Pitanje za Knikerbokera koji je postavio fantasticne slike. Jel ovaj predzadnji, sto cuci dole, mladi Dzajic? :)


Ван мреже Армија

  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 3.979
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +1352/-312
  • Нема дана а да не мислим на тебе!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #28 послато: 19 Мај 2011, 17:24:42 »
Za ljubitelje genija :)


gol protiv Kelna

isto Keln


jos malo zlatne generacije :)

gol protiv Bajerna



i jos jedan napad snova :)

Ван мреже mige84

  • Члан клуба
  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 446
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +173/-218
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #29 послато: 19 Мај 2011, 17:32:15 »
Звездини времеплови у издању журнала! Били су већ окачени сви на претходном. Нешто сам скидао са прошлог форума нешто сам качио!

Број 1



Цитат
http://www.megaupload.com/?d=1T5UWBLL



Број 2



Цитат
http://www.megaupload.com/?d=C09AYBMP



Број 3



Цитат
http://www.megaupload.com/?d=327W3S0M



Број 5



Цитат
http://www.megaupload.com/?d=ZS67K3UH


Биће и четврти чим скенирам!

Ван мреже EmptyClip

  • Ђенкин чукунунук
  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 8.834
  • Activity:
    31%
  • Репутација: +4364/-9106
  • "реалиста"
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #30 послато: 19 Мај 2011, 17:42:24 »
Pitanje za Knikerbokera koji je postavio fantasticne slike. Jel ovaj predzadnji, sto cuci dole, mladi Dzajic? :)





Јесте Џаја.

Ван мреже Кникербокер

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 294
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +153/-8
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #31 послато: 19 Мај 2011, 18:48:17 »
Да, Џаја је, као што рече EmptyClip.

Идемо даље...



Прваци 1987.-'88.



Прваци 1989.-'90.



Прваци 1990.-'91.



Прваци 1991.-'92.



Прваци 1994.-'95.

Ван мреже Ковач

  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 1.548
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +457/-181
  • 29.05.1991.
    • mojacrvenazvezda.net
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #32 послато: 19 Мај 2011, 19:37:40 »
Зоран Филиповић



Срба Стаменковић:



Још једна Зорана Филиповића:




Ван мреже Ковач

  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 1.548
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +457/-181
  • 29.05.1991.
    • mojacrvenazvezda.net
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #33 послато: 19 Мај 2011, 19:42:00 »
Ево и мало дресева, ако се старији сете, нека напишу који је из које сезоне. :)










Ван мреже Армија

  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 3.979
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +1352/-312
  • Нема дана а да не мислим на тебе!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #34 послато: 19 Мај 2011, 19:59:21 »

94-95

1993

1994 Beobanka

1996

77-78

Ван мреже Армија

  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 3.979
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +1352/-312
  • Нема дана а да не мислим на тебе!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #35 послато: 19 Мај 2011, 20:05:54 »

Popularna kao je**ce vas cigani  :srbinosm:


Cestitase ulazak u finale KES-a i popise 3 komada  :icon_svi:

zlatna generacija

Ван мреже Армија

  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 3.979
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +1352/-312
  • Нема дана а да не мислим на тебе!
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #36 послато: 19 Мај 2011, 20:12:39 »
83-84






cetiri zvezdine zvezde

a evo i pete


I jedna od najstarijih slika, igraci Zvezde sa upravom pred polazak u Suboricu '45.

Ван мреже Кникербокер

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 294
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +153/-8
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #37 послато: 19 Мај 2011, 21:51:03 »

Прваци 1999.-'00.



Прваци 2000.-'01.



Прваци 2003.-'04.



Прваци 2005.-'06.



Прваци 2006.-'07.

Ван мреже Ушозанење

  • Ушло у крв и довиђења...
  • *****
  • Поруке: 5.208
  • Activity:
    0%
  • Репутација: +2335/-3074
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #38 послато: 19 Мај 2011, 22:31:52 »
Само желим да вам се свима захвалим на овим сликама и свему што сте до сада окачили овдје.

Имао бих и једно питање, које се може схватити и као приједлог, па оно... Елем:
     Ако би било могуће, након ових окачених слика, да људи, Звездаши чланови овог форума, крену хронолошки историју ЦЗ-а да пише и да се људи који су овдје а знају нешто, неку пикантерију из тог времена, о играчи или самом клубу, да напиши. И да идемо неком хронологијом, од 1945. до 1991. и да се заокружи тај константан Звездин успон до титуле првака Европе и свијета. Не знам колико је то изводљиво, али би најбоља тема, а свакако и највриједнија, овог форума, добила и много већу дозу озбиљности и прегледности. Ако се слажете, хвала, ако се не слажете, можете избрисати и ово, и хвала опет   :001_huh:

Ван мреже ZvezdaMiJeSve

  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 2.903
  • Activity:
    0.17%
  • Репутација: +857/-251
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #39 послато: 19 Мај 2011, 22:46:05 »
Predlog je stvarno dobar, podrzavam potpuno, zaista bi znacilo nama mladjima. Npr da se napise nesto o prvenstvu, igrama u evropi te godine i naravno poneka zanimljivost.

Inace na slici 'Прваци 2006.-'07.' pored Djurovskog skroz dole sedi Eli Tadeu? A pored njega Andjelkovic pa Bajalica??

 

Youtube RSB Forum Youtube Mr RSBFacebook RSB Forum Twitter RSB ForumGoogle+ RSB ForumRSS Feed RSB Forum