Аутор Тема: 1964/65  (Прочитано 2119 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже tuhachevski

  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 985
  • Репутација: +410/-7
1964/65
« послато: 06 Април 2013, 20:03:21 »
                         IGRAČKI KADAR

- Dragoljub Živković (5)
- Sava Karapandžić (7)
- Trifun Mihajlović (6-2)
- Ratomir Dujković (12-18)
- Dragan Džajić (28-9)
- Živorad Jevtić (28)
- Borivoje Kostić (26-10)
- Milan Čop (25-1)
- Vladimir Durković (24)
- Zoran Prljinčević (22-12)
- Dejan Bekić (21-1)
- Vladimir Popović (18-1)
- Slobodan Škrbić (17-1)
- Vojislav Melić (16-3)
- Mirko Stojanović (14-16)
- Zvezdan Čebinac (13-2)
- Svetozar Andrejić (10-1)
- Dragoslav Šekularac (7-1)
- Srboljub Krivokuća (7-4)
- Dušan Andrić (6-2)
- Selimir Milošević (5-3)
- Dragan Stojanović (5)
- Tomislav Milićević (4)
- Blagoje Mitić (1)
« Последња измена: 02 Јун 2013, 14:01:27 Bela »

Ван мреже tuhachevski

  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 985
  • Репутација: +410/-7
Одг: 1964/65
« Одговор #1 послато: 06 Април 2013, 20:08:37 »
« Последња измена: 02 Јун 2013, 13:59:05 Bela »

Ван мреже tuhachevski

  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 985
  • Репутација: +410/-7
Одг: 1964/65
« Одговор #2 послато: 06 Април 2013, 22:02:12 »
SAVA KARAPANDŽIĆ



Rođen je 25. marta 1941. Bio je član jedne od najsjajnijih Zvezdinih generacija, koja je početkom sedamdesetih godina 20. veka vladala jugoslovenskim fudbalom. Ponikao je na "Marakani", prošao je kompletnu omladinsku školu ovog kluba, a potom je za deset sezona tokom kao "ol raund" fudbaler igrao na gotovo svim pozicijama u timu. Odigrao je 200 utakmica, od toga 73 zvanične i dao je doprinos osvajanju tri uzastopne titule prvaka (1968, 1969, 1970) i isto toliko trofeja Kupa Jugoslavije (1964, 1970, 1971).
Od dresa Crvene zvezde se oprostio 1973. godine i on je bio prvi iz ove zlatne generacije koji svoju fudbalsku karijeru završava u dresu koji je toliko voleo - nije otišao u inostranstvo da tamo unovči svoj talenat i znanje i sebi obezbedi mirnu i bezbrižnu starost, već je vredno učio i stekao diplomu inženjera tehnologije.
Karapandžić nije bio od onih igrača koji svojim majstorstvom stvaraju buru oduševljenja na stadionu, ali je bio veliki borac koji je umeo znalački i odgovorno da obavi svaki zadatak koji mu trener postavi. Bio je uvek pouzdan i uživao je poverenje i saigrača i stručnog štaba. Iako je češće bio na klupi za rezerve uvek je bio fizički i igrački spreman da uskoči u tim:

"Klupa za rezerve je prava tortura ya svakog sportistu. Na njoj je najteže, iskušenja vrebaju na svakom koraku. Odoleti zamkama koje ona postavlja često je Sizifov posao. I kao što nije svako za igru - nije svako ni za klupu. Treba biti postojana ličnost da bi se sve to izdržalo, ne biti malodušan i interese kolektiva staviti iznad sopstvenih. Tako sam se ponašao svih ovih deset godina u dresu Crvene zvezde i nikad me klub nije kaznio, niti su me sudije isključile iz igre."

O svom povlačenju:
"Rastanak, kao rastanak - donosi tugu. Ali, ovaj ima i nečeg prijatnog. Klub je prema meni bio fer, nije me stavio na transfer listu, odbacio kao nepotrebnog. Tretiran sam kao igrač koji završava karijeru. Evo, upravo sam dobio ključeve dvosobnog stana u koji se ovih dana useljavam sa suprugom i dvoje dece. To mi je nagrada i satisfakcija za svu onu čežnju koja me je mučila dok sam posmatrao igru svojih drugova, ona uzaludna zagrevanja pored aut linije i ulaženja na teren ponekad samo nekoliko minuta pre kraja...I moju odanost crveno-belim bojama."




ing. САВА КАРАПАНЏИЋ


CRVENA ZVEZDA: 1964 - 1971
trofeji: Prvak Jugoslavije: 1968, 1969, 1970, Kup Jugoslavije: 1968, 1970, 1971.

statistika:

1964/65 - 7/0.





 1966/67 - 20/0



1966/1967

5.   C.Zvezda   30   12   8   10   53:46   32

(M.MILJANIĆ)
g: Ratomir Dujković (22/0), DRAGOMIR RACIĆ (9/0)
o: Branko Klenkovski (30/4), Vojislav Melić (30/2), Aleksandar Marković (28/1), Dejan Bekić (21/0), Sava Karapandžić (20/0), MIRKO DAKIĆ (18/0), Aleksandar Stojanović (14/0), živorad Jevtić (12/0), Branimir Vratnjan (6/0), Milan Čop (4/0), Tomislav Milićević (4/0)
n: Dragan Džajić (24/13), VOJIN LAZAREVIĆ (23/15), Trifun Mihajlović (23/2), Jovan Aćimović (20/10), Stevan Ostojić (19/3), ĐORĐE MILIĆ (8/1), Dragoljub živković (4/0), Selimir Milošević (3/1), Veljko Aleksić (2/0)


CRVENA ZVEZDA - PARTIZAN 3:2 (2:2)
40th DERBI, 26. march 1967.
Stadium: Crvena Zvezda. Spectators: 80.000. Referee: Gugulovic.
Scorers: Milic in 3. Dzajic in 30. and Acimovic in 75. minut for Crvena Zvezda, and Hasanagic in 20. and Becejac in 37. minut for Partizan.
Crvena Zvezda: Dujkovic, A. Stojanovic (Dakic), Karapandzic, Melic, Markovic, Bekic, Klenkovski, Acimoviæ, Milic, T. Mihajloviæ and Dzajic.
Partizan: Curkovic, Paunovic, Damjanovic, Becejac, Vasovic, Lj. Mihajlovic, Bajic, Djordjic, Hasanagic, Vislavski and Pirmajer.


1967/68. - 7/0

1968/69 - Prvenstvo:4/0, Evropa: 1/0 (Seltik 1:1)

1:1 

strelci: 0:1 Willie Wallace, 1:1 Stevan Ostojić

CRVENA ZVEZDA:
Ratomir Dujković - Milovan Đorić - Petar Krivokuća - Miroslav Pavlović - Kiril Dojčinoski - Branko Klenkovski - Sava Karapandžić --  Zoran Antonijević - Vojin Lazarević - Trifun Mihajlović - Stevan Ostojić
trener: Miljan Miljanić

SELTIK:
John Fallon - Jim Brogan - John Clark - George Connelly - Tommy Gemmell - Billy Mcneill - Bobby Lennox - Bobby Murdoch - Stephen Chalmers (Willie Wallace) - Jim Craig - John Hughes
trener: Jock Stein


1969/70 - Prvenstvo: 14/0, Kup 2/0.

FINALE KUPA JUGOSLAVIJE 1970.
1. utakmica
Олимпија Љубљана
2 - 2
Црвена звезда Београд
Датум   19. мај, 1970.
Стадион   Стадион Бежиград, Љубљана
Гледалаца   6.000
Судија   Г. Попов (Титов Велес)
НК Олимпија
(тренер: Недељко Гугољ)   Златко Шкорић, Велимир Сомболац, Атанас Ђорлев, Јукић, Милош Шошкић, Драган Гуглета, Данило Попивода, Радослав Бечејац, Пејовић (Златко Клампфер), Петер Амершек, Бранко Облак
ФК Црвена звезда
(тренер: Миљан Миљанић)   Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Сава Карапанџић, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Бранко Кленковски, Зоран Антонијевић, Станислав Караси, Војин Лазаревић, Трифун Михајловић, Драган Џајић
Стрелци   0-1 Лазаревић 18', 1:1 Амершек 23', 1:2 Михајловић 63', 2:2 Бечејац 88'

2. utakmica:

Црвена звезда Београд
1 - 0
Олимпија Љубљана
Датум   27. мај, 1970.
Стадион   Стадион Црвена звезда, Београд
Гледалаца   30.000
Судија   Миливоје Гугуловић (Ниш)
ФК Црвена звезда
(тренер: Миљан Миљанић)   Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Сава Карапанџић, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Бранко Кленковски, Зоран Антонијевић, Станислав Караси, Војин Лазаревић, Трифун Михајловић, Драган Џајић
НК Олимпија
(тренер: Недељко Гугољ)   Златко Шкорић, Драган Рогић, Атанас Ђорлев, Србу, Милош Шошкић, Златко Клампфер, Данило Попивода, Драган Гуглета, Радослав Бечејац, Петер Амершек, Бранко Облак
Стрелци   1-0 Џајић 118'



Dujkvić, Đorić, Karapandzić, Pavlović, Dojčinovski, Klenkovski
Antionijević, Karasi, Lazarević, Mihajlović, Dzajić

1970/71 - Prvenstvo 6/0, Kup - 2/0, Evropa 1/0 (Ujpešt Doža)


ÚJPESTI DÓZSA BUDAPEST-CRVENA ZVEZDA BEOGRAD 2-0(0-0)
Megyeri út Budapest 16.09.70 Ref: Todor P. Betchkirov (Bul) Att: 18.000 (9.358)
ÚJPESTI DÓZSA: László Borbély; Benő Káposzta, Ernö Solymosi, Péter Juhász; Ede Dunai III, Ernő Noskó; László Fazekas, János Göröcs, Ferenc Bene, Antal Dunai II, Sándor Zámbó (46 László Nagy). Tr: Lajos Baróti
CRVENA ZVEZDA: Ratomir Dujković; Milovan Djorić, Petar Krivokuća, Zoran Antonijević, Kiril Dojćinovski, Sava Karapandzic, Slobodan Janković, Jovan Aćimović, Stevan Ostojić, Trifun Mihajlović, Dragan Džajić (Cap). Mihajlović sent off (62) Tr: Miljan Miljanić
Goals: L.Nagy (52), A.Dunai II (81)





« Последња измена: 03 Јул 2013, 16:49:25 Bela »

Ван мреже tuhachevski

  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 985
  • Репутација: +410/-7
Одг: 1964/65
« Одговор #3 послато: 06 Април 2013, 22:10:58 »
TRIFUN MIHAJLOVIĆ




TRIFUN "TRIFKE" MIHAJLOVIĆ


Trifun Mihajlović (1947), jedna je od najtragičnijih figura jugoslovenkog fudbala svih vremena.Priroda mu je podarila sve - božanski talenat, znanje, volju, mentalnu i duhovnu snagu, ali ne i fizičke predispozicije da svoje snove i ambicije sprovede u delo. Za razliku od Defoovog, junak ovog našeg romana bio je  Liliputanac među Guliverima, ali je u nogama imao praćku kojom je  mogao da savlada sve Golijate. Naime, ovaj fudbalski David , visok samo 162 cm, imao je jedan od najrazornijih šuteva u istoriji jugoslovenskog fudbala, sa lakoćom je postizao golove sa udaljenosti od 30 do 40 metara. Poput legendarnog Bore Kotića koji je sa 40 metara dao gol slavnom Jašinu, tako je i Trifke sa slične udaljenosti matirao još jednu golmansku legendu - dugogodišnjeg španskog reprezentativca Iribara. Bilo je to u pobedi Crvene zvezde nadAtletikom iz Bilbaoa sa neverovatih 5:0, a stariji ljubitelji fudbala ovu utakmicu osim po rezultatu pamte i po majstoriji Zvezdine džepne haubice.
    Rođen je 3. oktobra 1947. godine u Beogradu. Karijeru je započeo u mlađim kategorijama našeg kluba. Otkrio ga je Miljan Miljanić 1959. kao dvanaestogodišnjaka, na jednom od đačkih turnira, koje je po ideji čuvenog Miljana, tada trenera početnika, organizovala Crvena zvezda po beogradskim osnovnim školama. „Tako mali, a bombarduje, dribla, daje golove - budući Šeki“, bio je prvi komentar popularnog „Čiče“, a sa time su se odmah složili legendarni Slobodan Ćosić, dr Aca Obradović i Miša Milošević, članovi Zvezdine skautske komisije za otkrivanje talenata.
Osim njega, na isti način su selektirani još neki klinci, koje stariji ljubitelji fudbala i sada pamte: golman Ratomir Dujković, „Cole“ Janković, Dane Stojanović, Dragan Fišer, Dule Jovanović, Kule Aćimović... Bile su to čuvene „Miljanove bebe“. Zbog njih su navijači dolazili i na predigre (koje su u to vreme bile obavezne) u istom broju kao na glavne utakmice.
Trifke, izrazito niži od ostalih, ali ubedljivo najbolji, postao je ljubimac. U jednoj sezoni, kao pionir, postigao je čak 106 golova! Ličnog rekorda se ne seća, ali misli da se događalo da postigne i po više od deset golova na jednoj utakmici. Ali, dok su drugi rasli, on je u tom pogledu stagnirao. Dostigao je svega 162 centimetara.



Mnogi su već počeli da govore - šteta, malo za seniorski fudbal. Ubrzo ih je demantovao. U sedamnaestoj ga je trener, legendarni Rajko Mitić, prva „Zvezdina zvezda“, promovisao u prvotimca. Protiv Vojvodine, Zvezda je izgubila sa 1:0, ali je jedini na kraju gromoglasan aplauz publike dobio „Trifke“.
Ostao je prvotimac. Ali, ne odmah standardan. Konkurencija je bila fantastična: stigao je Dragan Džajić, još su igrali Bora Kostić, Dragoslav Šekularac, Dule Marović, Zoran Prljinčević... - Od Bore sam bio mlađi 17, a od golmana Srbe Krivokuće čak 20 godina. čistio sam im sa zadovoljstvom kopačke i nosio torbe, priča Mihajlović.
Oni koji duže pamte sećaju se njegovih presudnih golova, na primer, protiv Olimpije u Ljubljani i Beogradu u kupu i u prvenstvu. Dva projektila iz daljine, dve titule. Čuvenom Špancu Iribaru, dao je gol sa 35 metara, kad je pobeđen Atletiko Bilbao sa 5:0. Fiorentini gol „makazicama“, gotovo sa gol linije...
– Ali, dok sam živ pamtiću gol Partizanu u Letnjoj ligi šampiona. Derbi, prepun stadion, Džaja centrirao, a ja zaplivao i između nebeskih skakača Branka Rašovića i Velibora Vasovića, glavom zakucao loptu u mrežu. A lopta je išla gotovo po travi, tek možda pola metra od tla, seća se „Trifke“.
Za dobre partije stizala su i priznanja. Poziv i igra za „Tim sveta“ u Santjagu, uz čuvenog Euzebija. I tu gol za pamćenje. Onda, transfer u Rapid iz Beča. Tada veliki evropski klub. Po povratku, posao ton-najstora u Radio Beogradu - logično završio je „Teslu“. Onda, opet povratak fudbalu. Postao je direktor „Heroja“, ostao uz svoju Zvezdu. Sada vodi Klub veterana.



  Ostaće upamćen i kao strelac prvog gola na novootvorenoj Marakani. Bilo je to u predigri prvenstvene utakmice Crvena zvezda - Rijeka, u kojoj su snage odmerili juniori našeg kluba i zemunskog Jedinstva. Samo godinu dana kasnije, sa nepunih sedamnaest, debitovao je za prvi tim, uz legendare fudbalere Dragoslava Šekularca i Boru Kostića, čiji je po opšem mišljenju on trebalo da bude legitimni naslednik. Bilo je to na prvenstvenoj utakmici protiv novosadske Vojvodine, kada je uprkos porazu, Trifun ispraćen sa terena ovacijama. Gledaoce je Mihajlovićev debi nesvesno asocirao na na debi Dragoslava Šekularca desetak godina ranije i svi na stadionu su bili u uverenju da je rođena nova zvezda. A koliki je talenat bio Trifun Mihajlović svedoči i činjenica da je on za prvi tim debitovao znatno pre svojih generacijskih drugova Aćimovića i Karasija, koji su kasnije napravili znatno bolju karijeru. Trifke je u tom trenutku smatran jednim od najtalentovanijih juniora sveta! Te sezone Mihajlović je na šest prvenstvenih utakmica postigao 2 gola i najavio bogatu i blistavu karijeru. Usledila je godina stagnacije u kojoj je Mihajlović zabeležio samo četiri prvenstvena nastupa uz debi na evropskoj sceni u porazu od Fiorenine na domaćem terenu od 4:0.

  Promenom na kormilu crveno-belih i dolaskom Trifketovog mentora Miljana Miljanića za trenera, verovalo se da dolaze bolji dani za ovog fudbalera, da će njegova karijera nezaustavljivo krenuti uzlaznom putanjom i dostići visine koje su mu svi predviđli. A kada je Trifke  u toj sezoni zabeležio 23 prvenstvena nastupa, bio standardan na evropskoj sceni i postigao onaj neverovatni gol Iribaru, niko više nije sumnjao u visoke domete omalenog fudbalera. Pretio je čak da pomuti slavu i ugrozi pozicije jednog Dragana Džajića.

CRVENA ZVEZDA - ATLETIK BILBAO 5:O
21.09.1966, Beograd, stadion Marakana
strelci: 1:0 Trifun Mihajlović 30', 2:0 Dragan Džajić 40', 3:0 Dragan Džajić 58' (11m), 4:0 Stevan Ostojić 76', 5:0 Vojislav Melić 87'.

CRVENA ZVEZDA:
Dragan Racić - Aleksandar Marković - Živorad Jevtić - Dejan Bekić - Branko Klenkovski - Aleksandar Stojanović -Trifun Mihajlović - Vojislav Melić - Stevan Ostojić - Jovan Aćimović - Dragan Džajić

ATLETIK BILBAO:
Iribar - Aranguren - Echerberria - Larrauri - Orue - Zorriqueta - Koldo Aguirre - Estefano - Arroyo - Lavin - Arieta.

Dolaskom u klub Zorana Antonijevića, Mihajlović gubi mesto u timu, pogotovo što mu je direktni konkurent za mesto plejmejkera bio u to vreme neprikosnoveni organizaror igre Zvezde i reprezentacije Jovan "Kule" Aćimović. Mihajlović nije bio polivalentni igrač tipa Vojislava Melića, zbog svojih fizičkih ograničenja nije mogao da igra na poziciji štopera ili zadnjeg veznog, tako da je Miljanu bilo nemoguće da im obojici nađe mesto u timu. U toj konstelaciji snaga Trifke je obično bio višak, tako da je veći deo vremena provodio na klupi nego na terenu, strpljivo čekajući svoju šansu. Imao je ulogu zlatne rezerve i džokera navalnoj petorci: Antonijević - Ostojić - Lazarević - Aćimović - Džjić. Tako je u sezoni 1967/68. u kojoj su "Miljanove bebe"osvojile svoju prvu šampionsku titulu i najavili period apsolutne dominacije na jugoslovenskim prostorima, Mihajlović zabeležio 11 prvenstvenih nastupa, na kojima je dao dva ligaška gola. Osvajanju duple krune Trifke je doprineo i kao akter dve kup utakmice, ali nije igrao u finalnom susretu protiv Bora, koji su crveno-beli dobili sa ubedjivih 7:0.
n: Stevan Ostojić (30/15), Vojin Lazarević (29/21), ZORAN ANTONIJEVIĆ (29/5), Dragan Džajić (27/12), Jovan Aćimović (24/3), Trifun Mihajlović (11/2), Slobodan škrbić (10/0).

U sezoni 1968/69. Mihajlović je ostvario, za njegove kvalitete i ambicije, gotovo mizeran učinak od samo dva prvenstvena nastupa, a njegove pozicije u timu dodatno su pogoršane promovisanjem mladog Karasija među prvotimce, čime Trifke gubi status zlatne rezerve i postaje tek šesta opcija u napadačkoj formaciji. No,on nije gubio veru u svoe kvalitete, strpljivo je čekao svoju šansu i najzad je dočekao.
    Kada se u jesenjoj polusezoni 1969/70. Aćimović povredio, iskusni trenerski vuk Miljanić je ulogu organizatora igre poverio Trifunu Mihajloviću, a Trifke mu se odužio sjajnim igrama i golovima, od kojih su mnogi bili presudni za osvajanje duple krune. Na osamnaest prvenstenih utakmica Mihajlović je dao 8 golova i to uglavnom udarcima sa distance u odlučujućim trenucima utakmica, tako da je po nekoj računici Trifke sam doneo Zvezdi 10 do 12 bodova. Igrao je i u finalnoj utakmici Kupa Jugoslavije, protiv ljubljanske Olimpije i bio strelac jednog gola na utakmici u Ljubljani, koja je završena nerešeno 2:2.


Победник Купа Југославије у фудбалу 1969/70.

ФК Црвена звезда
8. титула.

1.   Олимпија Љубљана   2:2   Црвена звезда Београд

Датум   19. мај, 1970.
Стадион   Стадион Бежиград, Љубљана
Гледалаца   6.000
Судија   Г. Попов (Титов Велес)
НК Олимпија
(тренер: Недељко Гугољ)   Златко Шкорић, Велимир Сомболац, Атанас Ђорлев, Јукић, Милош Шошкић, Драган Гуглета, Данило Попивода, Радослав Бечејац, Пејовић (Златко Клампфер), Петер Амершек, Бранко Облак
ФК Црвена звезда
(тренер: Миљан Миљанић)   Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Сава Карапанџић, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Бранко Кленковски, Зоран Антонијевић, Станислав Караси, Војин Лазаревић, Трифун Михајловић, Драган Џајић
Стрелци   0-1 Лазаревић 18', 1:1 Амершек 23', 1:2 Михајловић 63', 2:2 Бечејац 88'


друга утакмица
Црвена звезда Београд   1:0   Олимпија Љубљана

Датум   27. мај, 1970.
Стадион   Стадион Црвена звезда, Београд
Гледалаца   30.000
Судија   Миливоје Гугуловић (Ниш)
ФК Црвена звезда
(тренер: Миљан Миљанић)   Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Сава Карапанџић, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Бранко Кленковски, Зоран Антонијевић, Станислав Караси, Војин Лазаревић, Трифун Михајловић, Драган Џајић
НК Олимпија
(тренер: Недељко Гугољ)   Златко Шкорић, Драган Рогић, Атанас Ђорлев, Србу, Милош Шошкић, Златко Клампфер, Данило Попивода, Драган Гуглета, Радослав Бечејац, Петер Амершек, Бранко Облак
Стрелци   1-0 Џајић 118'


Dujković, Đorić, Karapandžić, Pavlović, Dojčinovski, Klenkovski
Antonijević,  Karasi, Lazarević, Mihajlović, Džajić


U sezoni 1970/71, u kojoj je naš tim igrao polufinale Kupa evropskih šampiona, Mihajlović je zabelžio samo devet prvenstvenih nastupa i postigao 1 gol. Konkurencija u timu je bila gotovo neverovatna, pored starosedelaca tu su bili još povratnik iz Maribora Janković, novopečeni prvotimac Filipović, te novajlije Sead Sušić i Aleksandar Panajotović. Stvorila se takva gužva u napadačkom redu da je bivša polutka Zoran Antonijević prekomandovan na poziciju desnog halfa. U konkurenciji mlađih i fizički superiornijih igrača za Mihajlovića jednostavno nije bilo mesta. A njegovom statusu umnogome je  doprinelo i isključenje u uvodnoj utakmici Kupa evropskih šampiona protiv Ujpešt Dože - 0:2. Džajić i drugovi su kasnije uspeli da nadoknade zaostatak od dva gola i pobedom od 4:0 plasiraju se u drugo kolo, gde ih je čekao rumunski Arad - 3:1, 3:0, ali Mihajlović nije uspeo da povrati svoje mesto u timu. Igrao je u drugoj finalnoj utakmici Kupa Jugoslavije protiv tuzlanske Slobode u Beogradu - 2:0, u igru je ušao u drugom poluvremenu, zamenivši Ostojića.

Црвена звезда Београд
2:0 (1:0)
Слобода Тузла
Датум   26. мај, 1971.
Стадион   Стадион Црвена звезда, Београд
Гледалаца   8.000
Судија   П. Костовски (Скопље)
ФК Црвена звезда
(тренер: Миљан Миљанић)   Ратомир Дујковић, Бранко Кленковски, Петар Кривокућа, Зоран Антонијевић, Мирослав Павловић, Владислав Богићевић, Слободан Јанковић, Стеван Остојић, (Трифун Михајловић), Зоран Филиповић, Јован Аћимовић, Станислав Караси (Драган Џајић)
ФК Слобода
(тренер: Јосип Дуванчић)   Ризах Мешковић, Александар Миличић, Радомир Јовичић, Фахрудин Авдичевић, Фарук Пашић, Ђорђе Герум, Душан Јовановић (Алберто Алтарац), Фуад Субашић, Омер Јусић (Мухамед Главовић), Тихомир Трифуновић, Часлав Јевремовић
Стрелци   1-0 Јанковић 29', 2:0 Филиповић 80'




U naredne tri sezone Mihajlović je zabeležio samo osam prvenstvenih nastupa, 1971/72 -2, 1972/73 - 0 (vojska), 1973/74 - 6/1, zaokruživši tako svoj učinak u crveno- belom dresu na 81 prvenstvenoj utakmici i 16 postignutih golova za nepunu deceniju boravka na Marakani. Malo, premalo za njegov fudblski talenat, pogotovo u poređenju sa njegovim saigračima iz omladinskog pogona Aćimovićem, Dujkovićem,Karasijem, za koje je on u tom uzrastu bio Pele lično. Posle Crvena zvezde igrao je za OFK Beograd(1974/75 - 3/0), klub srpskih iseljenika u Kanadi Serbian White Eagles, da bi karijeru  završio u bečkom Rapidu u sezoni 1977/78.Verovali ili ne, imao je tada samo 31 godinu, a petnaest prvenstvenih sezona iza sebe i pregršt razočarenja i porušenih ideala. Nije ispunio očekivanja, ni svoja ni navijača, ne samo da nije postao Zvezdina zvezda nego nije dogurao ni do standardnog prvotimca, nikada nije zaigrao za reprezentaciju.
Ali u očima Zvezdinih navijača bio je i ostao legenda. Najtragičnija ali i najsimpatičija figura u našoj istoriji.


« Последња измена: 02 Јун 2013, 14:00:29 Bela »

Ван мреже tuhachevski

  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 985
  • Репутација: +410/-7
Одг: 1964/65
« Одговор #4 послато: 07 Април 2013, 13:44:09 »
« Последња измена: 27 Април 2013, 12:57:08 Bela »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #5 послато: 02 Јун 2013, 14:01:55 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #6 послато: 02 Јун 2013, 14:02:20 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #7 послато: 02 Јун 2013, 14:02:35 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #8 послато: 02 Јун 2013, 14:02:53 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #9 послато: 02 Јун 2013, 14:03:12 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #10 послато: 02 Јун 2013, 14:03:30 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #11 послато: 02 Јун 2013, 14:04:01 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #12 послато: 02 Јун 2013, 14:04:39 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #13 послато: 02 Јун 2013, 14:04:59 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #14 послато: 02 Јун 2013, 14:05:14 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #15 послато: 02 Јун 2013, 14:05:30 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #16 послато: 02 Јун 2013, 14:05:43 »
Zvezdan Čebinac



Zvezdan Čebinac (1939 - 2012), legenda jugoslovenskog fudbala, svojevremeno najbolje desno krilo Evrope, jedan od retkih fudbalera koji su tokom karijere nosili dres oba večita rivala i koga podjednako gotive pristalice i crveno i crno-belih.
   Rođen je 8. decembra 1939. godine u Beogradu.Potekao iz sportske porodice, majka Zrnka bila je atletičarka i šampionka Kraljevine Jugoslavije na 80 metara sa preponama, a njegov brat blizanac Srđan, takodje uspešan fudbaler, igrao je u Partizanu, OFK Beogradu i Kelnu. Karijeru je  započeo u mlađim kategorijama crno-belih, kao član najboljeg podmlatka u istorji kluba iz Humske, poznatijeg kao "Matekalove bebe". Prvotimac crno-belih postao je 1958. godine i za šest sezona koliko je nosio dres Partizana odigrao 185 utakmica i postigao 20 golova, od toga 86/9 prvenstvenih.
   statistika:
1958/59 - 13/1, 1959/60 -17/3, 1960/61 - vojska, 1961/62 -14/3, 1962/63 - 16/0, 1963/64 -26/2.
ukupno:86/9.







    Sa crno-belima je osvojio dve titule prvaka - 1961/62 i 1962/63. godine, dok se u sezoni 1960/61, u kojoj su "Matekalove bebe" osvojile svoju prvu šampionsku titulu, nalazio na odsluženju vojnog roka. Kao jedan od najtlentovanijih izdanka Partizanove omladinske škole, prvom timu priključen je 1958. godine, zajedo sa Veliborom Vasovićem, Milanom Galićem, Vladicom Kovačevićem, Ilijom Mitićem.U debitantskoj sezoni odigrao je 13 prvenstvenih utakmica i postigao 1 gol, imajući ubedljivo najveću minutažu od svih svojih vršnjaka. Primera radi, njegovi generacijski drugovi Vasović i Kovačević, koji su kasnije ostvarili zapaženiju klupsku i reprezentativnu karijeru, zabeležili su te sezone samo po četiti ligaških nastupa.





Još uspešniji je bio u sezoni 1959/60, kada je na 17 prvenstvenih utakmica postigao 3 gola i uz Vasovića, Galića, Kovačevića, te uz nešto strije - Jusufija, Miladinovića, Branilava Mihajlovića i Kaloperovića, postao jedan od stubova ekipe i nosilaca igre. Nagli uspon u karijeri prekinuo je odlazak na odsluženje vojnog roka, zbog čega je Čebinac propustio čitavu sezonu 1960/61, u kojoj je mladi tim crno-belih, predvođen sa klupe Stjepanom Bobekom, prekinuo petogodišnju dominaciju našeg kluba i osvojio prvu u nizu od tri šampionske titule.
  Shodno verovanju da tim koji dobija ne treba menjati, to je i Čebincu po izlasku z JNA bilo teško da povrati pređašnje pozicije i izbori se za status standardnog prvotimca. Zbog toga je u šampioskoj 1961/62. sezoni odigrao četrnaest prvenstenih utakica i postigao tri gola, deleći minuažu sa Vukelićem i Vislavskim. Te sezone deitovao je na evopskoj sceni, gde je u Kupu evropskih šampiona njegov Partizan u prvom kolu bio bolji od lisabonškog Sportinga - 2:0 i 1:1, da bi u 2.kolu pretrpeo rezultatasku katastofu od toriskog Juventusa - 0:5 u Italiji i 1:2 u Beogradu. Čebinac je igrao u pobedi nad Sportinom u Beogradu, te u obe utakmice protiv "stare dame".

JUVENTUS - PARTIZAN 5:O
stadion: Comunale, 15. 11. 1961.
strelci: 1:0 Bruno Nikole 1', 2:0 Bruno Mora 36', 3:0 Humberto Rosa 55', 4:0 Bruno Mora 61', 5:0 Gino Stacchini 67'.
JUVENTUS:
Roberto Anzolin - Gianfranco Bozzao - Bruno Garzena - Gianfranco Leoncini - Bruno Mora - Flavio Emoli - Humberto Rosa - Gino Stacchii - Bruno Mazzia - Bruno Nicole - John Charles

PARTIZAN:
Milutin Šoškić - Velimir Sombolac - Lazar Radović - Milan Vukelić - Milorad Milutinović - Velibor Vasović - Zvezdan Čebinac - Joakim Vislavski - Mustafa Hasanagić - Milan Galić - Branislav Mihajlović.

  Trećoj u nizu šampionskih titula, u sezoni1962/63, Čebinac je doprineo kao sudionik 16 prvenstenih okršaja na kojima nije uspeo da se upiše u listu strelaca. Na evropskoj sceni Partizan je eliminisan već u prvom kolu od bugarskog CSKA - 1:4 u Beogradu i 1:2 u Sofiji. Najuspešnija sezona Zvezdana Čebica u crno-belom dresu bila je 1963/64, u kojoj je odigrao svih 26 prvenstvenih utakmica i postigao 2 gola. Cro-beli te sezone nisu blistali, posle tri uzastopne šampionske titule zauzeli su tek peto mesto u prvenstvu, a jedina svetla tačka u timu bio je upavo Čebinac. Blistao je i na evropskoj sceni, gde su crno-beli ovoga puta eliminisani tek u četvrtfinalu od milanskog Intera -1:2 i 0:2, eliminisavši prethodno kiparski Anortozis - 3:0 i 3:1 i luksemburški Jeuesse d Esch - 6:2 i 1:2. Protiv Luksemburžana je postigao svoj prvenac na evropskoj sceni. To je bila posednja sezona Zvezdana Čebinca u crno-belom dresu, pošto će naredne sezone obući dres najvećeg rivala.



  Prelazak Čebinca sa crno na crveno-belu stranu Topčiderskog brda relizovan je u sklopu transfera Velibora Vasovića iz Zvezde u Partizan. Crveno-beli su za Vasovića pored novca uloženog u njegovo dovođenje, tražili i pojačanje u vidu desnokrilnog napadača, a crno-beli su , istina nerado,prihvatili taj uslov, sve u cilju povratka svog odbeglog kapitena.Tako se Zvezdan Čebinac obreo u klubu, koji mu je, ako je suditi po imenu, bio sudbinski predodređen.
   Dres našeg kuba Čebinac je nosio svega jednu sezonu, odigrao 13 prvenstenih utakmica i postigao 2 gola, a bio je i učesnik čuvenog tromeča protiv glazgovskog Rendžersa u okviru prvog kola Kupa evropskih šampiona.



GLASGOW RANGERS-CRVENA ZVEZDA BEOGRAD 3-1(1-0)
Ibrox Park Glasgow 2.09.64 Ref: Franz Geluck (Bel) Att: 77.669
RANGERS: William Ritchie; Roger Hynd, David Provan; John Greig, Ronald McKinnon, James Baxter; William Henderson, George McLean, James Forrest, Ralph Brand, David Wilson (Cap). Tr: James Scotland Symon
CRVENA ZVEZDA: Ratomir Dujković; Vladimir Durković, Vojislav Melić, Milan Čop, Živorad Jevtić, Vladimir Popović (Cap), Zvezdan Čebinac, Slobodan Skrbić, Selimir Milošević, Bora Kostić, Dragan Džajić. Tr: Ivan Toplak
Goals: Brand (10,89), Forrest (47), Kostić (54)

CRVENA ZVEZDA BEOGRAD-GLASGOW RANGERS 4-2(1-1)
Crvena Zvezda Beograd 9.09.64 Ref: Bruno de Marchi (Ita) Att: 42.939
CRVENA ZVEZDA: Ratomir Dujković; Vladimir Durković, Slobodan Skrbić, Milan Čop, Živorad Jevtić, Vladimir Popović (Cap), Zvezdan Čebinac, Vojislav Melić, Zoran Prljincević, Bora Kostić, Dragan Džajić. Tr: Ivan Toplak
RANGERS: William Ritchie; Robert Shearer (Cap), David Provan; John Greig, Ronald McKinnon, James Baxter; William Henderson, James Millar, James Forrest, Ralph Brand, David Wilson. Tr: James Scotland Symon
Goals: Prljincevic (33,68), Greig (40), Kostic (65), Melic (76), McKinnon (83)

GLASGOW RANGERS-CRVENA ZVEZDA BEOGRAD 3-1(2-0)
Highbury London 4.11.64 Ref: Kenneth Dagnall (Eng) Att: 34.428
RANGERS: William Ritchie; David Provan, Eric Caldow (Cap); John Greig, Ronald McKinnon, Wilson Wood; Ralph Brand, James Millar, James Forrest, James Baxter, William Johnston. Tr: James Scotland Symon
CRVENA ZVEZDA: Ratomir Dujković; Vladimir Durković, Slobodan Skrbić, Milan Čop, Živorad Jevtić, Vladimir Popović (Cap); Zvezdan Čebinac, Vojislav Melić, Zoran Prljincević, Bora Kostić, Dragan Džajić. Tr: Ivan Toplak
Goals: Forrest (12,36), Brand (73), Cop (73).





  Karijeru je nastavio u holandskom PSV-u, gde je u sezoni 1966/67. na 31 prvenstenoj uakmici postigao 5 golova. Najuspešniji deo njegove karijere vezan je za boravak u nemačkom Nirnbergu, čiji je dres nosio dve sezone, od 1967. do 1969. godine, odigrao 55 prvenstvenih utakmica i postigao 6 golova, osvojivši 1968. godine titulu prvaka Nemačke. Najzaslužniji za taj istorijski uspeh Nirnberga bio je upravo Zvezdan Čebinac, koji je te godine i zvanično proglašen za najbolje desno krilo Evrope.Kao prvak Nemačke Nirnberrg je 1968/69. igrao u Kupu evropskih šampiona, ali nije imao sreće na žrebu pošto je već u prvom kolu naleteo na tada moćni Ajaks predvođen Krojfom i Kajzerom, te Vasovićem kao kapitenom. Nemcima nije pomogla ni životna forma Zvezdana Čebinca, u Amsterdamu je bilo 0:4 a u Nirnbergu 1:1.










Na vrhuncu slave i popularnosti 1969. godine prelazi u Hanover, gde mu je trener bio legendarni jugoslovenski reprezentativac Zlatko Čajkovski, ali ni izbliza ne uspeva da ponovi partije iz Nirnberga. Izgleda da je do izražaja došao balkanski mentalitet i zasićenost profesionlnim fudbalom. U jednoj izjavi za Tempo iz 1970. godine Čebinac se žali kako je u  Jugoslaviji igrao fudbal kad hoće a Nemačkoj kad mora. Za dve sezone odigrao je 38 prvenstvenih utkmica i postgao dva gola (26/2 i 12/0).





 U želji da izbegne napetost i obaveze profesionalnog fudbala, 1971. godine postaje član nemačkog trećeligaša Germanije iz Wiesbdena, da bi karijeru završio u švajcaskom Nordsternu 1975. godine, gde je od 1972. do 1975. bio igrač-trener, a potom i šef struke (1975 - 1980). Radio je kao trener u brojnim švajcarskim klubovima - FC Grenchen (1981/82 i 1987), FC Aarau (1982 - 1984),FC Wohlen (1985 - 1987), BSC Old Boys (1988). Jedno od njegovih trenerskih otkrića je i legendarni švajcarski reprezentativac Ćirijako Sforca.



U Švajcarkoj je ostao da živii rai i nakon okončanja trenerke karijere, sve do smrti 18. februara ove godine.

Za reprezentaciju Jugoslavije Čebinac je odigrao 20 utakmica i postigao četiri gola. Debitovao je 21. oktobra 1959. godine protiv Izraela u Tel Avivu (2:2) u kvalifikacijama za Olimpijske igre, a oprostio e 22. novembra 1964. godine protiv SSSR-a u Beogradu - 1:1. Zabeležio je 15 reprezentativnih nastupa kao prvotimac Partizana a 5 kao fudbaler Crvene zvezde.

 
Tel-Aviv (Isr), 21.10.1959.      Ramat Gan
Kvalifikacije za Olimpijske igre      Gledalaca: 40000
Sudija: O. Gönül (Tur)                     

Izrael
2-2 (0-1)   

Jugoslavija
Hodonov         Milutin Šoškić 2 (Par)
Matanya         Vladimir Durković 2 (Czv)
Mordkovich         Fahrudin Jusufi 1 (Par)
S. Levy         Stevan Bena 2 (Voj)
Levkowitch         Žarko Nikolić 1 (Voj)
Tisch         Jovan Miladinović 2 (Par)
Mentchel         Zvezdan Čebinac 1 (Par)
Peled         Muhamed Mujić 14 (Vel)
R. Levy         Lazar Tasić 10 (Czv)
Goldstein         Borivoje Kostić 9 (Czv)
Ganzar         Branislav Mihajlović 3 (Par)
Selektor   Selektori
Aleksandar Tirnanić 80
Ljubomir Lovrić 5
Dragomir Nikolić 5
Zamene   Zamene
-      
-      
Strelci   Strelci
1-1 (69') Peled   0-1 (6') Borivoje Kostić 3rd
2-1 (74') Peled   2-2 (75') Borivoje Kostić 4th

Najbolju utakmicu u reprezentatvnom dresu Čebinac je odigrao 22. maja1960. godine u pobedi nad Portuglom od 5:1, kada  je bio strelac drugog gola za "plave".

JUGOSLAVIJA - PORTUGAL 5:1
22.maj 1960, Beograd, stadion JNA
strelci: 1:0 Dragoslav Šekularac, 1:1 Gomeš "Cavem", 2:1 Zvezdan Čebinac, 3:1 Borivoje Kostić, 4:1 Borivoje Kostić, 5:1 Milan Galić

JUGOSLAVIJA:
Milutin Šoškić - Vladimir Durković - Fahrudin Jusufi - Ante Žanetić - Žarko Nikolić - Željko Perušić - Zvezdan Čebinac - Tomislav Knez -Milan Galić - Dragoslav Šekularac - Borivoje Kostić.


 Broj reprezentativnih nastupa Zvezdana Čebinca bi sigurno bio mnogo veći da nije bilo nerazumne politike tadašnjg FSJ da igrače koji igraju u inostranim klubovima ne poziva pod nacionalnu zastavu. Tako se dogodio da Čebinac kojije 1968. godine proglašen za najboljeg igrača Bundeslige i uvršten u idealni tim Evrope, nema mesta u reprezentaciji svoje zemlje. Jugoslvija je te 1968. godine bila vicešampion Evrope i to lišena pomoći fudalskih velikana Šoškića, Durkovića, Jusufija, Vasovića, Galića, Skoblara, Čebinca, Melića, Takača...koji su pripadali samom kremu evropskog fudbala. Vasović je bio kapiten Ajaksa, Skoblar zlatna kopačka Evrope, Melić najbolji igrač Francuske, Čebinac Nemačke, Takač Belgije!? Toliko je ondašnji jugoslovenski fudbal bio jak!!!
    Zvezdan Čebinac je jedno od najboljih desnih krila u istoriji jugoslovenskog fudbala, uz Prvoslava Mihajlovića, Zvonimira Cimermančića, Batu Ognjanova, Zdravka Rajkova, Spasoja Samardžića, Silvestera Takača, Iliju Petkovića i Vladimira Petrovića Pižona. Istina da je bolji deo svoje fudbalske karijere dao Partizanu, ali i za ono što je dao našem klubu veliko mu hvala. Neka mu je  večna slava!


« Последња измена: 28 Јул 2013, 17:49:47 Bela »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #17 послато: 02 Јун 2013, 14:07:30 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #18 послато: 02 Јун 2013, 14:10:32 »

На мрежи Bela

  • Напрата
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 5.249
  • Репутација: +1457/-162
  • Ponos grada
Одг: 1964/65
« Одговор #19 послато: 02 Јун 2013, 14:13:07 »

 

Youtube RSB Forum Youtube Mr RSBFacebook RSB Forum Twitter RSB ForumGoogle+ RSB ForumRSS Feed RSB Forum