До пола нам пуна чаша и терамо мак на конац!
У прилици смо да, као неко ко се бави вестима у слободно време, свакодневно читамо текстове који су више него тенденциозни а као људи који се мало више разумеју у рад и функционисање фудбалског клуба Црвена звезда најчешће са анимозитетом гледамо на константне покушаје уношења у лице најтрофејнијем српском клубу од стране субјеката који му нису ни до колена.
Па ипак, још једном смо у суботу 2. јуна видели како изгледају злонамерна тумачења догађаја у Црвеној звезди. Тако је један дневни лист у суботу објавио текст у коме се пита коме је то председник Владан Лукић? А онда објашњава питање поставком сувих чињеница - да је за њега на изборима гласало "само" 2.968 чланова од могућих 10.101 са правом гласа. Процентуално гледано 29,38% од укупног броја чланова клуба са могућношћу гласања.
Бројке које су истините, нема шта, али њихово тумачење је крајње злонамерно пошто на исте можемо да будемо само поносни! Поносни јер је председника Црвене звезде бирало око 3.500 људи а не уске интересне групице или уски круг људи који неретко гласом узвраћа услуге или отплаћује дугове. Председника Црвене звезде је бирала бројка људи која се по некад не окупи на свим стадионима домаће лиге уколико најтрофејнији српски клуб игра другим даном!
Али ако ћемо да терамо "мак на конац", утераћемо га (мак...на конац). Примера ради, ФК Барселона броји 156.000 регистрованих чланова клуба. На последњим изборима у овом фудбалском клубу за председника је између четири кандидата изабран Сандро Росел са 35.021. гласом. Процентуално, за њега је гласало 22.4% навијача. Хм, коме је то председник Сандро Росел?
Ајде да одемо још даље, до Сједињених Америчких Држава. Наиме САД имају 240 милиона становника са правом гласа. Актуелни председник САД, господин Барак Обама постао је председник освојивши 62,8 милиона гласова, односно 26 процената од укупног броја. Можемо ли сада употребити ту логику и поставити питање: коме је то председник Барак Обама?
Резултате председничких избора у Србији вероватно знамо сви...
Не желимо у овом тексту да бранимо Владана Лукића, ми бранимо изборе као институцију, бранимо наше право да бирамо људе који ће одлучивати о судбини нашег вољеног клуба! А сва ова фарса која се ствара још један је доказ да је слика коју све више и више креирају медији о Црвеној звезди непоправљиво негативна и готово увек злонамерна. И заиста нам није јасно због чега?! Јер, тема наведеном гласилу нису били први избори у спортском колективу на овом простору Европе. Није им интересантно да пишу о позитивним последицама таквих, демократских избора, о позитивности увођења активног чланства у наш клуб и многим другим темама, већ су се дали у рачунање процената.
Подсетићемо, избори који су недавно одржани у нашем клубу донели су нам нов начин бирања Скупштине, нов начин бирања председника клуба и огормна овлашћења свих чланова. Нажалост, регистрованих чланова са правом гласа имали смо тек 10.101 што је у односу на армију навијача мали број. Али ово је тек почетак, сигурно је да ће и та бројка расти. Самим тим и на изборе је изашло 34,35 одсто чласача. И та бројка треба да буде већа али она је производ индивидуалног осећаја сваког од нас те непостојања више од једног кандидата за председника.
Избори су трајали три дана и свако је могао да дође до гласачког места. Наравно, боље би било да су постојале кутије у сваком месту у Србији, у сваком селу, месној заједници. Излазност би тада сигурно била огромна, али Звезда је имала могућности за оволики број бирачких места, и та ставка ће бити другачија на неким следећим изборима.
Извесно је да смо сви схватили потребу медија да скоро сваку позитивност из нашег вољеног клуба претворе у негативност и верујемо да смо на тај „феномен“ огуглали, али ваља подсетити кад год се тако нешто догоди. Јер ово су ствари које нас мотивишу да станемо у један фронт, да наставимо са мобилизацијом јер... јасно је ко дан! ...а такође и наша снага - свима проблем је највећи!