Дејан Станковић о Црвеној звезди
Станковић Дејан, један је Станковић Дејан, Станковић Дееејан, један је Станковић Дејан!
Омиљена песма севера са средине деведесетих година била је посвећена тадашњем капитену као знак захвалности за све што је радио у Звезди. А како Дејан Станковић доживљава Црвену звезду прочитајте у делу његовог блога.
Црвена звезда... Моја Црвена звезда... За крај ове приче, оно најслађе... Прво и незаборавно...
Имао сам снове као дечак. Први је био - да заиграм за Црвену звезду, а онда су га редом пратили следећи - да постигнем гол за Црвену звезду, да будем учесник "вечитог дербија" у Звездином дресу, па да дам гол Партизану, да понесем Звездину "десетку", па онда и капитенску траку мог вољеног клуба...
Сви моји снови су се испунили. Ја сам био срећно дете.
Од почетка, имао сам феноменалне тренере... Најпре Тому Милићевића, па онда Владимира Петровића. Хвала водећим људима клуба што су веровали у мене - хвала Владимиру Цветковићу, Драгану Џајићу, Томици Раичевићу... Хвала до неба Љупку Петровићу што ме је тог фебруарског дана 1995. послао на траву Омладинског стадиона на Карабурми, када сам дебитовао за Звезду против ОФК Београда...
А онда - онда сам почео да испуњавам даље планове. Упорно сам радио, одрицао се свакодневно много чега, али никада нисам одустао нити се плашио изазова. Жалио сам што много тога у животу морам да пропустим, али сам задовољан и поносан због тога...
Жалим за једним - што у Звезди нисам остао још неку годину. Можда смо могли заједно да нешто више постигнемо... Отишао сам млад, такве су околности биле... Не бих ништа мењао, али остаје тај жал за којом сезоном више у црвено-белом дресу и неким освојеним трофејом више...
Емоције које сам осећао играјући за Звезду не могу се ни са чим поредити. То може само да се препричава, тешко да може адекватно да се опише... Однос са навијачима, саиграчима, људима из клуба... Једно и јединствено...
Било је победа у дербијима, голова, славља... Али, један меч никада нећу заборавити. На првој утакмици против Кајзерслаутерна, коју смо играли у гостима, напунио сам 18. година. Уследио је реванш... Добио сам прилику да играм... Постигао сам први, па онда и други гол... Победили смо 4:0 и отишли даље... Тај моменат још у мени живи...
Мојој Црвеној звезди од срца желим пуно победа, успеха, лепих момената и да сви играчи који носе или ће тек носити њен дрес осете све оно што сам и ја...
Придружите нам се у дискусијама - РСБ форум