Интервју: Драган Џајић
Категорија: Интервју Аутор RedStarBelgrade.info
''Ако је за навијаче Звезде, врло радо'', био је одговор к'о из топа на питање о интервјуу за redstarbelgrade.info. Председник Црвене звезде, како га и даље ословљавају запослени и функционери у клубу, издвојио је време да одговори на велики број питања читалаца форума. Начин на који је говорио о најсветлијим тренуцима каријере, сјај у очима док прича о Звезди, а гледајући тунел, терен и трибине стадиона на коме је провео 40 година, даје наду у боље сутра. Господин, легенда, институција - Драган Џајић.
Како вам са ове временске дистанце делује податак који је Василије Николић описао у једном интервјуу, да су вас сати, или можда чак и минути делили од велике животне грешке и преласка у Партизан на самом почетку каријере?
- То је био моменат када сам још увек био дете и живео сам у малом месту. Прво нисам знао да ће Звезда или Партизан доћи да разговарају са мном. Али код мене никада није било спорно. Ја сам још као клинац био звездаш, као и цела моја породица. То је један срећан моменат и за мене, али без лажне скромности, срећан моменат и за Звезду. Вероватно би то утицало на комплетну историју два клуба. Василије је лепо то описао. Партизан се јавно похвалио да су као завршили све са мном, а онда је сутрадан Звезда дошла по мене. То је тако у животу.
Због чега Паја Самарџић, велики играч ОФК Београда, у оно време није дошао у Звезду?
- Када сам ја дошао у Звезду, Паја је већ био један од најбољих играча у земљи. Једно од најбољих десних крила и репрезентативац. Он је био у комбинацији да дође тада, али зашто га тадашња управа није довела заиста не знам.
Које су вам најдраже утакмице и голови у играчкој каријери?
-За Звезду сам одиграо 590 мечева, тешко је издвојити један гол и једну утакмицу. Ако већ морам да изаберем, најдражи гол за Звезду ми је био у финалу Купа против Олимпије, на овом голу испред јужне трибине на другој стативи. Биле су две утакмице. У Љубљани смо играли 2:2, а овде у Београду је било 0:0 у регуларном периоду. Играли су се продужеци, и онда сам у 118. минуту дао овде један много леп гол, и то ми је један од најдражих голова које сам постигао за Звезду.
Што се тиче репрезентације, најдражи погодак ми је у онај у Фиренци против Енглеза у полуфиналу Купа Нација, када смо их елиминисали. Они су тада били светски прваци, победили смо их са 1-0. Постигао сам гол у 87. минуту, два-три минута пре краја и то ми је исто један од најдражих голова у каријери. Улог је био велики – улазак у финале, они светски прваци и велики фаворити и када у таквој утакмици постигнете један тако леп гол, то је нешто незаборавно.
Што се тиче финалне утакмице Европског првенства са Италијом, тада су Италијани извели слободан ударац без судијског одобрења после кога су изједначили и онда се сутрадан играла поновљена утакмица. Можете ли да нам кажете утиске са тог финала?
- Сећам се тога ко да је јуче било. Знам да је био слободан ударац, и нисам сигуран да ли је судија дао знак да се изведе ударац. Знам да смо ми направили рупу у живом зиду и лопта је прошла ту. То је једна велика несрећа стварно. Ни дан данас не могу да прежалим што тада нисмо били прваци Европе. Стварно смо играли добро и заслужили да будемо први. Толико је година прошло, али и данас ме туга ухвати када се сетим те утакмице. Могли смо да победимо и убедљивије, имамо већу предност од 1-0 и то је цела фубалска Европа признала као и Италијани. Већ у следећој утакмици су били бољи, јер смо ми психички пали. То је тада био велики успех, али ипак остаје велики жал јер никада није исто прво и друго место, никад. Исто сада када гледам Звезду и да кажу играли сте финале Купа шампиона то је велики успех. А да нисмо били? Никада то не би било исто. Као што смо играли финале Купа УЕФА у јакој конкуренцији. Играли смо финале а нисмо га освојили. Овде је требало да бијемо Борусију са 5-1 али је било 1-1. А тамо је судија свирао пенал на 18 метара и ето, изгубе 1-0. И то је исто велики успех те Звездине генерације који се не треба потценити. Тада је цео стадион у Немачкој скандирао ''Ротер Штерн''.
Играли сте много дуела са Партизаном, Хајдуком и Динамом. Ко је по вашем мишљењу тада био највећи Звездин ривал?
- Никада нисам потцењивао ни једног противника. Ни Партизан, ни Олимпију, рецимо. Ја сам увек за спорт имао мишљење да је лопта округла и да је све могуће. Ипак, уз дужно поштовање Партизану, без икакве намере да их омаловажим, нама су већи ривали и много незгоднији противници били Хајдук и Динамо. Против Партизана сам за 13 година имао 3 првенствена пораза: 1-0, 2-1 и 3-2. То значи један пораз сваке четврте године. То су чињенице. Ми смо били фатални за њих. И то је моја генерација направила преокрет. Задњу утакмицу, пре него што сам ја ушао у први тим, Звезда је изгубила 5-0 на ЈНА и ја сам то гледао као клинац. Следеће године сам ушао у први тим и почела је та наша серија. Нисам ту само ја имао утицај на такве резултате, већ цела моја генерација. Ја сам играо пуно дербија и давао сам пуно голова и били смо успешнији и на ЈНА и овде на нашем стадиону.
Ваш први дерби је био и први дерби на тада новој Маракани. То је специфична утакмица, ваш први дерби, први дерби на Маракани, прва утакмица Велибора Васовића против бившег клуба Партизана, како је све то тада изгледало?
- Јесте, то био први дерби, а прву утакмицу на Маракани смо одиграли против Ријеке и победили са 2-1. Сећам се да је Васовић као велики репрезентативац дошао у Звезду, тада је Аца Обрадовић био главни човек, ту је био и Рајко Митић, додуше он се није много задржао. Тај његов прелазак је био сензација јер је фудбал био баш популаран, југословенски фудбал је био јак, писало се доста о томе.
Када се упореди време када сте ви играли и ово данашње време, како вам делује интензитет ривалитета у дербијима са Партизаном?
- Увек је интересовање за те утакмице било велико. Увек су били пуни стадиони. И онда је било набоја. И кроз штампу такође, писало се ко ће да победи, ко је бољи... Једино није било туча и ривалитета те врсте који је данас изражен. Ипак је то ривалство тада било мање изражено. И изјаве челника клубова и играча су углавном представљале надмудривање попут тога ко ће да има бољи тим, ко ће имати више успеха итд. Мислим да је била мања тензија и мање је било прозивања него сада.
Са којим противничким бековима сте имали најтеже дуеле?
- Играо сам против Карлоса Алберта, Берти Фогтса, Камача, Сурбијера – Холанђанина који је исто био један одличан бек, против Бразилца Зе Марије... Играо сам против одличних играча и сви су они на неки начин били незгодни, али мислим да је најнезгоднији од свих њих био Берти Фогтс. Он је био упоран и увек је чувао шпицеве и најбоље играче. Он јесте био незгодан, само је човек морао добро да га сними, да би имао колико-толико успеха против њега. Ја сам знао где је он слаб и знао сам где је јак. Покушавао сам оно где је слаб да искористим, а то је била игра лицем у лице где сам био супериорнији, јер ако чекате лопту окренути леђима, он је ту беспрекоран и бескомпромисан и увек је знао да заустави играча. Био је изузетно спреман играч и добар играч и није било лако играти против њега. Имали смо неколико дуела и могу да кажем, када се све одузме и сабере, да од свих играча које је чувао, ипак спадам у неку категорију који могу за себе да кажу да су имали успеха у дуелима против њега. Био је и Камачо добар играч. Исто тако бескомпромисан. Онда Карлос Алберто, који је био репрезентативац Бразила. Он је био играч који је дозвољавао да играте и који је волео да се надмудрује са противником. Волео је да иде и у напад и није стриктно држао своју позицију. Увек вам је остављао могућност да примите лопту, што сам ја волео, рецимо. За разлику од њега, Берти Фогтс је био играч који вам то није дозвољавао и који је правио фаул уколико није могао да вас заустави другачије.
Да ли је истина да вам је Пижон ишао по доручак када је уведен у први тим?
- Пижон је био млад играч тада и било је уобичајено да млад играч послуша неког старијег играча. Ја не спадам у ту категорију људи која је на тај начих хтео неког да омаловажи, без обзира на то што је млад. Он је био веома васпитан момак, не могу сада тачно да се сетим да ли ми је ишао по доручак, давно је то било, али могуће је да ме је послушао некада. Знам да га је једном као јуниора клуб послао да иде са мном на припреме на Златибору и онда је помагао ако треба да се понесе торба или тако нешто да се послуша.
Који је најтежи трансфер који је реализован у предбаријевској ери?
- Лако су играчи долазили, сва имена су била велика, али није било проблема да их доведемо. Звезда је ипак велико име, без обзира на велику конкуренцију Динама, Хајдука и Партизана. И у то време је Звезда била најпопуларнија, најпривлачнија. Постојало је поверење у договор и испуњење услова, а онда се то шири од играча до играча и ако наступате тако немате проблем.
Како је за играче изгледао разговор са Драганом Џајићем?
- Вероватно као и за мене разговор са Рајком Митићем или доктором Ацом Обрадовићем, Миљаном Миљанићем. Представљао сам за њих неки ауторитет и био сам играч, прошао сам кроз све што и они.
Већ су легендарне приче о Панчеву који је био близу преласка у други клуб, за Савићевића је доста труда уложено...
- Кад сте заинтересовани за тако доброг играча, увек је велика конкуренција, па сам желео да се све ради тајно. Умешају се и други, то је нормално - борба, фудбалско тржиште. Са Дарком сам неколико пута разговарао, битно ми је било да играчи схвате шта је најбоље за њих, јер сам сматрао да је велика грешка да играч кога зове Звезда заврши у другом клубу.
Постоји прича и да је Драган Манце био близу преласка у Звезду, да ли је то тачно?
- Он и Живковић су били код мене на разговору, али смо због џентлменског споразума стали на томе и нисмо више разговарали. Он је био страшан центарфор, тражио је да пређе код нас, али прича је стала на том првом степенику јер нисмо желели да прекршимо споразум.
На петогодишњем плану се радило само у припреми две године, како Вам све то изгледа из данашње перспективе?
- Освајали смо првенство, куп, дупле круне, осетили смо да смо то превазишли. Скоро увек смо играли на пролеће. Видели смо да публика тражи нешто више. У припреми плана размишљало се о свему, почевши од омладинских категорија. Био сам задужен за спортски део, од пионира до првог тима. Сећам се скупштине, разговарали смо са људима са Факултета за физичко васпитање, направили смо програм са циљем да освојимо један европски трофеј. Нисмо тада мислили на Лигу шампиона, да будемо реални, рецимо на Куп УЕФА, али ето успели смо после четири године да остваримо зацртано. Добро је што се то памти, али не кажем да је то због плана, јер ви уз план морате да спроводите много тога на терену. Драго ми је због армије навијача, било је то опште одушевљење, највећи успех који ће тешко моћи да се понови у неко догледно време, мада ја навијам за то. Не може се у старту рећи 'немогуће', јер нико ни тад није превише веровао.
Годину дана пре Барија смо изгубили од Келна, да ли је тај пораз изгледао обесхрабрујуће тада?
- Тада се већ назирао добар тим, после су дошли Михајловић и Белодедић, ми смо већ тад функционисали добро. Нисмо донели предност, несрећно смо изгубили. Мора нешто лоше да се деси како би се извукло искуство на прави начин, а после се десило оно што се десило. Не жалимо ми ни за Миланом, ми смо згазили Милан овде у тој утакмици кад је пала магла. Кад радите добро, мора да вам се врати, морате веровати у нешто, мора и стручност да постоји. Звезда је велики клуб, има велику навијачку масу, њени људи успех желе и воле, али Звезда је унакажена, најмање својом кривицом, од људи који су били злобни и љубоморни, те последице и данас плаћамо.
Како бисте прокоментарисали тренере који су вас водили и оне који су тим водили док сте Ви били у управи клуба?
- Мене је Миљанић углавном водио, а у тим ме је увео Миша Павић. Био је изванредан стручњак, после је радио и у Белгији. Био сам стандардан са 17 година, одмах сам освојио дуплу круну. У репрезентацији ми је тренер био Станковић. После Мише Павића, један краћи период тренер ми је био и Топлак. О Миљанићу мислим све најбоље, био је светски тренер, педагог и стручњак. После моје екипе већ је припремао нову екипу са Пижоном, Савићем, упоредо је имао тим и припремао наследнике. Љупко је у функционерско време био амбициозан, кратко је остао, а после се много тренера смењивало.
Колико је било тешко водити клуб у тешким периодима?
- Никад лако није било. Лепо јесте, кад погледаш прелеп стадион, лепо је истрчати на терен, гледати утакмицу, али постоји подједнака одговорност и кад играш пријатељску и међународну утакмицу пред 100 000 гледалаца. Ја сам Звезду тако доживљавао, и ко Звезду не схвати тако, не може дуго да опстане.
Колико је било тешко одбранити клуб од криминалаца и спољних утицаја?
-То је све дошло после током '90-их, мислим да смо се добро бранили, јер нико није могао да вршља по клубу у тој мери. Јер неким људима ни држава није могла ништа, а камоли неки појединац у клубу.
Да ли је постојала прилика да се више уложи у Маракану?
- Као кад имате кућу коју увек морате да је одржавате, слично је и са Мараканом, ово је велики објекат. Нико не зна како је лепо из оног тунела да се изађе, мислите да нема лепшег осећаја. Морамо да схватимо где живимо, колики нам је буџет и колико можемо да се покријемо. Мени је овај стадион леп и модеран и овакав, видећемо шта ће бити с њим убудуће, да ли ће се радити нешто ново, али ја све то сад посматрам из угла навијача.
Који је играч после баријевске генерације на вас оставио највећи утисак?
- После Барија се прво распала држава. Све после тога се гледало кроз призму да ли ће Звезда или Партизан бити бољи, више смо егзистирали у медијима него што смо стварно могли да учинимо. Тржиште је раније било такво да си могао да доводиш играче из свих република, ми смо то успевали уз стручни рад. Могли смо да играмо са било ким, и то не само тад него и много раније, већ смо били близу највећег успеха, кад смо играли од '66. до '72. године. Ми смо имали стандардан тим, могу и сад да вам набројим прву поставу, нама је фалила титула првака Европе или финале, били смо близу 1971. године. Тад је Ајакс био првак, а могли смо да играмо на Вемблију. Добили смо 4:1 овде Панатинаикос у полуфиналу, тамо изгубили, лично мислим да сам играо, не би се тако завршило, играли бисмо финале. Не знам да ли бисмо га освојили, али на Вемблију, млада, амбициозна екипа под вођством Миљанића, мислим да би имала шансе.
Како оцењујете рад Роберта Просинечког и његову функцију тим менаџера, којој сте се ви раније противили?
- То је измишљена функција, фактички не постоји. Он и треба највише да се пита око довођења играча, то је битно, а њега лично волим као фудбалера, још су ми у сећању све његове најбоље игре. Као навијач му желим велику тренерску каријеру, јер је културан, васпитан момак, даје добре изјаве и има наступ који волим. Добио је велики клуб на почетку каријере, али харизмом ће успети. Сад и највише има могућности да тражи играче, ово што смо видели, за сада добро изгледа, али може да буде боље како би следеће године успео да освоји првенство.
Колико је познато, вама је после једног тренинга било јасно да је он за Звезду?
- Било је немогуће да се не примети његов таленат, ко то не види, уопште не треба да дође на неку утакмицу. Он је био генијалан играч. Волео је фудбал и тренинг, радовао се томе, скоро сам се видео с њим и опет видим исту енергију. Он воли Звезду и волео бих кад би као њен тренер постао успешан.
У једном интервјуу зимус сте рекли да сте му саветовали да припреми екипу за куп, пошто је велика бодовна разлика у првенству, колико Вам се чини да сте утицали на њега?
- Ја се с њим не срећем често, гледам утакмице, а то што сам му рекао је оно што мислим. Било је 10 бодова минуса тад. Чак ни тај Куп није толико битан колико је битно да направите добар тим, Куп ће проћи, али ако направите тим који ће моћи да функционише 3-4 године, онда је то стратегија. Надам се да је тај моменат дошао, то највише желим.
Постоји ли неки играч за ког се кајете што га нисте довели?
- Могли смо можда да доведемо Мијатовића, Бокшића, чак и Бобана, све су то били велики играчи са ових простора.
Да ли сте имали грешке у руковођењу?
- Таман посла да нисам, сигурно сам имао, а то знају и навијачи и публика, сигурно су и замерили.
Да ли је оставка била грешка?
- Не би ми се све ово десило, са те стране је сигурно грешка, иначе бих могао да останем дужи низ година, с те стране жалим. А не жалим јер је таква атмосфера била, мислио сам да као одговоран и моралан човек морао да одем у том тренутку. Можда сам то могао да превазиђем, можда би то било боље и за мене и за Звезду, по мене свакако. Повукао сам се иако сам имао ургенције да то не чиним.
Какав је ваш однос са господином Цветковићем?
- Цветковић и ја смо 18 година радили заједно, изузетно га ценим. Не могу да говорим о успесима а да се не вежем за њега , битан је веома у свему што смо створили, као спортски радник је изузетан. Кад је он напустио клуб, једноставно нисмо више интензивно контактирали, иначе није било никаквих спорова између нас. Напротив, мислим све најбоље о њему.
Да ли бисте могли да испричате анегдоту о доласку Николе Жигића, јер постоје разне приче, једна чак укључује и неки трактор у трансфер?
- Мени су Дуле Савић и Филиповић рекли да су приметили једног играча - висок је, личи на кошаркаша, рекох: "Нема проблема". И он кад је дошао код ту мене у канцеларију, сагнуо се био кад је улазио на врата, врло културан момак. Филиповић је тад био тренер, рекао је да га пробамо. Није он само играо главом, као "има два метра, па нек игра главом", он је умео и фудбал да игра. Могли сте да му кажете да иде на Уб или у Смедерево, он би отишао без проблема; да му кажете да више тренира, он би додатно тренирао. Сећам се након једне утакмице, била је прича да га негде уступимо. И он је на то пристао, али у последњем моменту је све било попуњено и - он пође на припреме... у Аустрију, чини ми се да је било. И он почне да игра, почне да игра добро, чини ми се да је Муслин био тренер и да га је ставио у тим. Он је дошао - ни за какве паре. Сећам се да је једном ушао код мене у канцеларију и питао да ли може да добије мало више, али после кад је почео да игра у првом тиму, био је најбоље плаћени играч. О Жигићу као спортисти и као играчу мислим све најбоље, он је био од огромне користи за Црвену звезду. Волео је да тренира, волео је да ради, никад није правио никакве проблеме и мислим да је и дан-данас употребљив за српски фудбал и репрезентацију. Штета је што и сад није у Звезди, али заиста мислим све најбоље о њему.
Стигло је доста питања о реновирању тоалета на Маракани. Наводно је то коштало милион евра. Какав је ваш коментар о томе?
- Звезда није реновирала тоалете, него је направила овај Медија центар, било је ту још неких реновација, не могу сад тачно да се сетим шта је све било у питању. Не можете ви причама да станете на пут, увек можете да чујете нешто што вам је можда мало смешно. Сигурно је било побољшања инфраструктуре, од свлачионица до овог Медија центра, све према могућностима у том тренутку, а у свему томе учествује клуб као клуб, односно управни одбор. Сад да коментаришем да ли је то коштало толико или оволико, мислим да нема превише смисла.
Реците ми своје мишљење: да ли мислите да медији злонамерно пласирају неке ствари или просто дођу до неке информације... да ли мислите да се такве ствари дешавају тек тако, случајно?
- Има свега.
Да ли би за Миодрага профу Радановића могло да буде места у клубу, поготову што је доста заслужан за генерацију '84, а и упражњено место директора омладинске школе?
- Ја сам доста веровао у њега. У то време је за њега било довољно да буде ту, уз неког тренера. Да ли је он требало да добије шансу или не, тешко је о томе сад причати... И да је добио, ја верујем да би он својим радом и својим искуством, јер он пуно о фудбалу зна, да то ништа слабије не би било од неких других тренера, или би то било можда чак и боље. Ја о њему имам најлепше мишљење. Сад, зашто није, ја с њим и дан-данас у најбољим односима, често се виђамо и причамо. То остаје неки његов жал, али то је био тренутак тад. Можда сам и ја могао да му пружим неку шансу већу, али прилике у клубу су тада биле такве, било је још људи који су се питали.
Он о Вама прича све најбоље...
- Па, јесте, знам, виђамо се ми и сада. Он тада није био неко велико име и то је било оно што је била кочница. Можда је касније било и неких других случајева, али... Зна он све то, објаснио сам ја све то њему на свој начин.
Доста питања је стигло у вези са судским процесом. Да ли бисте хтели нешто да прокоментаришете око тога, да ли уопште дајете изјаве на ту тему?
- Ја га не коментаришем, нисам коментарисао ни до сада. Он иде својим током, ни од кога ништа не тражим, него да докажем тамо где шта треба да докажем, а то је суд. Не бих желео даље да причам на ту тему. Не кажем ни да треба брже ни спорије, он иде својом процедуром - на крају, и ви то пратите и видите и да завршимо овде.
Били сте болесни и на ВМА на Бањици. Да ли се сећате можда да су навијачи дошли да вас поздраве?
- Ја сам чуо само то скандирање, нисам их видео, нисам био у том делу где бих могао да их видим кроз прозор, али наравно да ми је драго. И свака подршка од њих ми заиста много значи.
Да ли је овај судски процес препрека да се озбиљније укључите у рад клуба?
- Јесте, на неки начин јесте, већ сам рекао. Не зато што не бих могао, могао бих, али стално имате осећај као да вам нешто стоји изнад главе и мој приоритет је да се то заврши све.
Дакле, нећете сада улазити у неку причу око избора у Звезди?
- Не, кажем, мој приоритет је да се сада заврши прича око судског процеса.
Али када се заврши, да ли би онда можда било прилике за тако нешто?
- Кад се заврши, о том-потом.
А хоћете ли можда некога подржати?
- Ја ћу увек Звезду подржати. Све што буде у интересу Звезде имаће моју подршку, ја нисам човек који руши или смета.
Ви ћете препознати који је то интерес?
- Па, ја нећу сад нешто специјално мудровати, гледао сам све утакмице из овог положаја или на ТВ-у кад су утакмице биле преношене. Волим да гледам Реал, волим да гледам Барселону и волим да гледам Звезду кад год сам у Београду.
Имали смо једно питање које је помињало изјаву Горана Весића, где је он рекао како је обавеза садашње управе да Вам помогне да докажете невиност, као и да се поноси пријатељством са вама. Као навијачу Звезде, интересује какво мишљење имате о њему и његовом раду у клубу?
- Весића познајем десет година и знам да је велики звездаш, био је у управном одбору кошаркашког клуба раније. Његово ангажовање у Звезди је огромно и знам да он има најбољу жељу да помогне Звезди. Ја се слажем са свим овим што је он рекао и има разних коментара кад је он у питању, у шта ја не бих улазио. Што се тиче мог става, ја мислим да је он велики звездаш, да жели да помогне и да помаже у оном домену где је он јак. Ја не верујем да се он превише меша у овај стручни, фудбалски део, али у овом сегменту на који он може да утиче...
А који је то сегмент?
- Организациони, финансијски, маркетиншки пре свега... ја мислим да он жели најбоље овом клубу и мени је драго што он тако мисли о мени.
Рекли сте да редовно пратите утакмице. Имате ли можда неког омиљеног играча у садашњем тиму, некога кога бисте истакли?
- По ономе што сам до сад видео, пролеће је боље од јесени, то мало другачије делује. Бојим се да је исувише рано да било кога похвалим, боље је, и за тренера и за играче, да мало сачекамо с оценама. Има времена за похвале, увек ћемо их похвалити кад буде требало, а нека се Звезда потруди да направи један добар тим, што сви ми звездаши желимо. Да прво доминира овде, па да што пре дође до Европе, јер ова публика жели да гледа европске утакмице што дуже може. Нећемо јој тражити да буде првак Европе, али да буде што више утакмица у европским такмичењима, да Маракана буде пуна и да види и леп амбијент и добру игру, то је оно што ја желим. Да сад истичем некога након неколико утакмица, не треба то ни самим играчима, јер је играње за Звезду стално доказивање, из утакмице у утакмицу, играч увек мора да има такав приступ - да игра најбоље, мора то стално да буде присутно код играча. Другачије не може ни да се игра ни да се опстане у црвено-белом дресу.
Поменули сте сад европске утакмице. Какво је Ваше мишљење, како сада стићи до Лиге шампиона? Да ли је потребан неки нови петогодишњи план који ће бити у складу са економском ситуацијом?
- Сад, знате, да ли ће га неко написати или ће имати неку визију, то је мање битно. Ја сам уверен да ко год је овде у клубу, он такав план има на уму. Е сад, како ће спровести, да ли ће успети да спроведе, ја то заиста не знам, jeр ја заиста нећу и не волим да се мешам. За мене је Звезда живот била и глупо је да ја сад причам колика је моја љубав према Звезди, не волим ни да дођем у ситуацију да ја то објашњавам. Ја сам овде провео 42 године, као човек који је био фудбалер, као спортски директор и као председник клуба, изузимајући две године које сам провео у Бастији, дакле пуних четрдесет година. Ја волим Звезду и волећу је каква је да је, и не бих могао све то да избришем из срца чак и кад бих хтео. Али, исто тако, долазе нови људи, нове идеје, нове генерације - и кад сам одлазио, тако сам сматрао. Јако ми је тешко било кад сам одлазио, али сам био свестан да долазе нови људи. Ако до тога дође и ако је то потребно, спреман сам да у сваком тренутку помогнем, али сам сада искључиво навијач, навијам, дрхтим са свима вама и желим клубу све најбоље.
Како коментаришете посете - рецимо, у првом колу против Спартака је било више људи него против Роме?
- То је снага клуба, то је Звезда. Ја сам то увек говорио, овај клуб како се воли, то је феномен, нешто необјашњиво. Дође четрдесет хиљада против Спартака или против Смедерева, то мора да се цени.
Хоће ли знати да се цени тамо где би требало мало више да се цени?
- Ја то не знам. Ту има и љубоморе, и зависти... а требало би да се цени, морало би да се цени. Да некоме платите да дође на утакмицу, па можда не би дошао. А ови људи дођу. А да ли ће да се цени, ја нећу да улазим у улогу арбитра или некога ко ће да соли памет.
Помињали сте и да је Звезда била јака кад је доводила играче из Словеније, Македоније, са простора бивше Југославије. Да ли мислите да су та тржишта и даље актуелна за Звезду?
- Знате како, колико ја могу да приметим, нико сада нема петљу да направи ову лигу попут кошаркашке, а изгледа да то не желе ни навијачи, постојали би проблеми. Да ли би квалитет био већи? Био би, то је тачно. Да ли би било интересовање веће? Било би. Али да ли ће заживети? Искрено, не верујем. Видећемо, у крајњем случају, у ком ће смеру ићи неке нефудбалске ствари, не може то нико да прогнозира. Ту и тамо, појединачно, можда неки играч и може да дође, али и то је тешко, поготову из Хрватске у Србију.
Што се тиче одласка младих играча из Србије у иностранство, шта мислите који је највећи проблем - да ли су то родитељи, менаџери, стање у клубовима, стање у држави?
- Све што се поменули, свега тога има. Свако мора првенствено гледати интерес свог клуба. Има ту менаџера, има око фудбала доста људи који ремете атмосферу, који поремете младог играча, иако још увек и није формиран играч, то јесте проблем. Ја не знам како се сада људи у клубовима боре, ја знам како бих се ја борио.
С тим у вези, пратите ли ситуацију око Филипа Јанковића, шта би за њега било најбоље?
- Па, не знам ја њега, знам га само из приче, из новина, не знам га чак ни играчки. Нисам га гледао, иако има лепих информација о њему. Нећу да арбитрирам шта бих урадио.
Како ви гледате на стрпљење играча - што се тиче генерације '84, многима није био проблем да се кале на Убу, покажу квалитет и сачекају и дочекају своју шансу на Маракани против, рецимо, ПСВ-а?
- И дан-данас бих поновио исте потезе што се тиче генерације '84.
Да, али данас играчи немају такво стрпљење...
- Имају, имају... нашао би се начин.
Какво је Ваше мишљење, да ли би име стадиона можда требало дати по Чика Рајку?
- Нека клуб то реши. Ја Чика Рајка сматрам великим именом овог клуба, можда и највећим, и немам ништа против да се то деси, али ви знате ко то одлучује - управни одбор, клуб, скупштина клуба. Што се мене тиче, ја немам никаквих проблема око тога. Волео сам га и ценио, и према мени као клинцу је увек био коректан. Он је велико Звездино име, али није на мени да о томе одлучујем, јер ја никад нисам волео да некоме солим памет...
Али то је исувише велика ствар да би о томе одлучивала једна управа?
- Па наравно, неће нико на своју руку доносити такву одлуку, консултоваће се звездашка јавност. Ја га лично и поштујем и ценим, али није сад на мени да дајем мишљење о томе.
Звезду "српским клубом" нису прозвали звездаши, него управо људи који нису волели Звезду или нису волели Србију. Кад су у Сарајеву гостовали Звезда или Партизан, увек је био много већи набој кад је гостовала Звезда. Крајишници су на пример такође изузетно везани за Звезду... Како гледате на крилатицу Звезда - Србија?
- Добро, Звезда је српски клуб. Годинама се она третира тако, још од онда кад сам ја био играч је она имала такав статус. Ја не кажем да и други клубови нису, али се одавно некако Звезда поистоветила са Српством, и не треба се тога стидети, треба бити поносан на то. Били смо ми у Бањалуци, кад је Борац био друга лига, ниси шибицу могао бацити на стадион. Е сад, одакле то... Па као и ове Звездине легенде, то се у народу створи, не може то декретом да се створи; нисам ја декретом створен, није Рајко Митић декретом створен. То се у народу причало и стварало и који је извор тога - ја не знам, али увек ће Српство бити везивано за Звезду. А сад је можда израженије него икад, бар код навијача који долазе на стадион.